Пири Реис

С Википедије, слободне енциклопедије
Пири Реис
Реисова статуа у Караману
Пуно имеХаџи Ахмед Мухидин Пири
Датум рођења(1465-01-01)1. јануар 1465.
Место рођењаГалипоље  Османско царство
Датум смрти1554.(1554-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (89/89 год.)
Место смртиКаиро

Пири Реис (турски: پیری رئیس‎; 1. јануар 1465, Галипоље – 1554, Каиро) био је османски адмирал, морепловац, истраживач, географ и картограф.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Пуно име му је Хаџи Ахмед Мухидин Пири. Реис (Re’is) у његовом имену долази из титуларног уважавања будући да означава главара, старешину или заповедника турског војног брода.[2] Потиче из породице која је Османском царству дала бројне врсне поморце, какав је био и његов стриц Кемал, уз којег је и започео пловидбу морима, 1481. године. Рођен је 1465. године у Галипољу, срцу тадашње турске морнарице, где је и одрастао. Почетак његове пловидбе везан је за ратове Османског царства са Француском, Сардинијом, Сицилијом и Корзиком.[1] Године 1487. са стрицем учествује у нападу на Малагу. Опловљава западна острва Медитерана и брижљиво црта мапе и бележи места која походи, од обала Шпаније, Италије и Француске до афричких обала. Учествује у евакуацији гранадских Муслимана[1], тзв. Морискоса који су бежали од шпанске реконкисте, због које су прогањани заједно са Маврима и Јеврејима.[3]

Војна служба и картографија[уреди | уреди извор]

Пири Реис ће званично ступити у службу као заповедник војног брода 1494. године, у рату између Турака и Венеције.[1] Већ ће идуће године његов стриц бити проглашен за адмирала од стране султана Бајазита II, па ће наставити да води свој брод у оквиру стричеве флоте све до његове изненадне смрти 1511. године док су опловљавали Родос.[1] Пре тога, био је учесник Прве (1499) и Друге Лепантске битке (1500).[3] Након стричеве смрти Пири се вратио у родно Галипоље да ради на мапама. Прву ће нацртати већ 1512. године, а 1513. године ће је представити султану Селиму I. Записаће да је радио по предлошку Колумбове мапе.[4] Године 1516. се враћа у службу а у 1517. години учествује у походу на Египат, када црта делту Нила.[3] Године 1521. почиње са радом на Књизи Пловидби (Kitâb-ı Bahriye, турски: كتاب بحرية). У служби Ибрахим-паше Паргалије за владавине Сулејмана Величанственог учествује у опсади Родоса, до тада неосвојивог, против витезова Хоспиталаца.[1] Након Родоса падају Лерос, Кос, Калимна, Низирос, Телос, Лимонија и Халке. Године 1524. управљаће бродом којим ће одвести Паргалију у Александрију.[1]Управо ће Паргалија посредовати представљању његове књиге 1526. године пред султаном Сулејманом Величанственим.[1] Пири Реис је изворним 130 делова и мапа из 1521. године за ту прилику придодао још 80, тако да је Књига Пловидби, те 1526. године имала 210 делова са мапама Средоземља али и целог света. У помоћ му је пришао тадашњи османски песник Муради, тако да то није само навигацијска књига већ и уметничко дело.[5][1][3] Године 1547, Пири Реис је на врхунцу славе, постао је адмирал (Реис) Османској флоти Индијског океана којој је седиште у Суецу.[1][3] У то време осваја Аден, Маскат и Катар. Године 1554. погубљен је у Каиру као жртва интрига око неподржавања политике тадашњег гувернера Египта.[1][3]

Према многим изворима, познавао је неколико светских језика, укључујући грчки, шпански, италијански и португалски.[1]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Карта света 1513.
  • Књига пловидби, (Kitâb-ı Bahriye) 1521. (130 делова и мапа) и 1526. (210 делова и мапа)
  • Карта света 1528.

Специфичности[уреди | уреди извор]

Бројне су контроверзе које прате његове мапе. Будући да је познавао неколико светских језика и имао предлошке многих мапа које нису биле познате западноевропским истраживачима мора, специфично је то што се на његовој мапи из 1513. године појављује Антарктик и то без леденог покривача,[6] Куба као острво па чак и поједине земље на месту данашње Латинске Америке.[7] Мапу је у Топкапију нашао Густав Адолф Дајсман, протестантски теолог, 1929. године и обзнанио је свету.[7] У поменутом музеју чува се заоставштина највећег географа и картографа Османске империје, Пири Реиса.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Пири Реисова мапа из 1513. године
    Пири Реисова мапа из 1513. године
  • Књига Пловидби, са Мурадијевим уресима (Kitâb-ı Bahriye), 1526.
    Књига Пловидби, са Мурадијевим уресима (Kitâb-ı Bahriye), 1526.
  • Портолан Родоса Пирија Реиса из Књиге Пловидби (Kitâb-ı Bahriye), 1526.
    Портолан Родоса Пирија Реиса из Књиге Пловидби (Kitâb-ı Bahriye), 1526.
  • Галипоље Пирија Реиса из Књиге Пловидби (Kitâb-ı Bahriye), 1526.
    Галипоље Пирија Реиса из Књиге Пловидби (Kitâb-ı Bahriye), 1526.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Piri Reis”. The Otommans Org (на језику: eng). Приступљено 21. 12. 2018. 
  2. ^ „Šta znači "reis"”. štaznači.com. Приступљено 21. 12. 2018. 
  3. ^ а б в г д ђ „Piri Reis: A Genius 16th-Century Ottoman Cartographer and Navigator”. Muslim Heritage (на језику: eng). Архивирано из оригинала 22. 12. 2018. г. Приступљено 21. 12. 2018. 
  4. ^ „Columbus and the Piri Reis Map of 1513”. diegocuoghi (на језику: eng). Приступљено 21. 12. 2018. 
  5. ^ „The Kitab-ı Bahriye “Book of Navigation” of Piri Reis” (PDF). Fig Net (на језику: eng). Приступљено 21. 12. 2018. 
  6. ^ „Atlantida”. Amarilis. Приступљено 21. 12. 2018. 
  7. ^ а б „The baffling Piri Reis Map of 1513: It showed Antarctica centuries before discovery, but without its ice cap”. Vintage News (на језику: eng). Приступљено 21. 12. 2018. 


Пири Реис на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пири_Реис&oldid=27500145”