Питаловски рејон

Координате: 57° 04′ 00″ Н 27° 54′ 00″ Е / 57.06667° С; 27.90000° И / 57.06667; 27.90000
С Википедије, слободне енциклопедије
Питаловски рејон
Пыталовский район
Положај
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Административни субјектПсковска област
Админ. центарПиталово
Статусопштински рејон
Оснивање16. јануар 1945.
Површина1.111,1 km2
Становништво2015.
 — број ст.11.307
 — густина ст.10,18 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице60
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Питаловски рејон (рус. Пыталовский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен на крајњем западу Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је град Питалово. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2015, на територији рејона је живело 11.307 становника или у просеку око 11,8 ст/км².

Географија[уреди | уреди извор]

Питаловски рејон смештен је на крајњем западу Псковске области. Обухвата територију површине 1.111,1 км², и по том параметру налази се на 22. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са Палкинским рејоном на северу, на североистоку је Островски, а на југоистоку Красногородски рејон. Његове западне и југзападне границе уједно представљају границу Руске Федерације и Летоније.

Питаловски рејонс смештен је у централним деловима простране Псковске низије и његова целокупна теритрија налази се у сливном подручју реке Великаје (највеће притоке Псковског језера). Две значајне притоке Великаје протичу преко територије овог рејона, Кухва на северу и Утроја која тече од југозапада ка североистоку. Преко територије рејона теку и најзначајније притоке Утроје Лжа и Лада. Ка Великој директно отиче и река Вјада са својим притокама Киром и Тростјанком.

Историја[уреди | уреди извор]

Подручје савременог Питаловског рејона је 11. септембра 1920. сходно одредбама Ришког мира ушло у састав Летоније, и у њеним границама је остало све до окончања Другог светског рата. Подручје је враћено Русији де факто 23. августа 1944. године када су трупе Црвене армије протерале фашисте са тог подручја. Савремени Питаловски рејон успостављен је 16. јануара 1945. године.

Рејон је привремено био распуштен од 3. октобра 1959. до 12. јануара 1965. године, а његова територија је у међуврмену припојена суседним Красногородском и Островском рејону.

Летонија се званично одрекла територијалних претензија на подручје Питаловског рејона 27. марта 2007. године.

Демографија и административна подела[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 12.083 становника,[1] док је према процени из 2015. ту живело 11.307 становника, или у просеку 11,8 ст/км².[2] По броју становника Питаловски рејон се налази на 17. месту у области.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2015.
26.066 18.498 15.728 16.261[3] 14.853[4] 12.083[1] 11.307*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона постоји укупно 326 села (од којих је њих 22 било без становништва) међусобно подељених у 4 трећестепене општине (једну градску и три сеоске). Једино градско насеље у рејону је град Питалово, административни центар рејона у којем живи око половине од укупне рејонске популације.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
  2. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

57° 04′ 00″ N 27° 54′ 00″ E / 57.06667° С; 27.90000° И / 57.06667; 27.90000