Планине Србије

С Википедије, слободне енциклопедије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

  1. Родопске планине,
  2. Карпатско-балканске планине и
  3. Динарске планине.

Родопске планине[уреди | уреди извор]

Родопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Радан, Руј, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик, Острозуб, и Ресавски хумови, док се са леве стране протежу: Кукавица, Видојевица, Јастребац, Јухор, Црни врх и Азањске планине.

Карпатско-балканске планине[уреди | уреди извор]

Карпатско-балканске планине се налазе у источном делу Србије. Простиру се од реке Дунав на северу до Заплањско-лужичке котлине и планине Руј на југу. На истоку иду до бугарске границе, а на западу до громадних (родопских) планина Поморавља. Ове планине су разноврсног геолошког састава услед чега се јављају бројна орудњења. Карпатско-балканске планине се деле на Карпатске и на Балканске планине.

Карпатске планине се налазе измећу Дунава на северу и Црноречке котлине. У њих спадају: Хомољске планине, Бељаница, Кучај, Мироч, Дели Јован и још пар мањих.

Балканске планине се налазе јужно од Црноречке котлине. То су: Ртањ, Озрен, Девица, Сува планина и Стара планина.

Динарске планине[уреди | уреди извор]

Динарске планине заузимају највећи простор планинске регије. Разноврсне су у геолошком и морфолошком погледу. Подељене су на 7 планинских целина. То су:

  1. Проклетијске планине
  2. Шарске планине
  3. Старовлашко-рашке планине
  4. Копаоничке планине
  5. Косовско-метохијске планине
  6. Шумадијске планине и
  7. Рудне и флишне планине
Један од врхова Рудника, Јавор (1.107 m)
Језеро на Тари

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Географија за I или III разред средње школе, Др. Драган П. Родић; Београд 1998.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]