План XVII
План XVII је назив за „шему мобилизације и концентрације“ која је била усвојена од стране француских генерала у 1913, да се стави на снагу уколико дође до рата између Француске и Немачког царства, али није била ратни план или прописану кампању[1].
Позадина[уреди | уреди извор]
Након пораза француске војске током Француско-пруског рата 1870-71, француска војска је усвајала нови баланс снага у Европи. Опасност од Немачког царства са друге стране Рајне, комбинована са губитком Алзаса и Лорена, значајно су ослабиле француску стратешку позицију.
У 1898, француски генерали усвојили су План XIV. Узимајући у обзир бројчану инфериорност француске армије, план је има дефанзивну стратегију дуж француско-немачке границе. Поред повећаног диспаритета у популацији постојао је и проблем резерве. Рат 1870-71 демонстрирао је способност немачких генерала да користе немачке путеве и пруге да снабдевају трупе и капацитет брзе мобилизације резерви и њихово распоређивање на линијама фронта. Док је француски генералски кор почињао да примењује лекцију коришћења пруга, питање коришћења резерви на линијама фронта није било решено. План XIV није узима у обзир резерве.
У 1903, План XIV је дао предност Плану XV. Још увек дефанзиван по свом карактеру, План XV је узимао у обзир резервне формације али у подређеној улози.
План XVI у марту 1909 узео је у обзир увећани ризик немачког напада преко Белгије, а модификовао га је генерал Жозеф Жофр у 1911. [2]
Детаљи и оправдање[уреди | уреди извор]
Жофр је презентовао план XVII у 1913. За разлику од осталих планова, био је то план концентрације али није укључивао фиксну војну стратегију[3], која је остала флексибилна за дозвољавање офанзиве у Белгији или Лорени.[4]
План XVII у рату[уреди | уреди извор]
Када је Немачка објавила рат у 1914, Француска је започела са извршавањем плана XVII у пет иницијатива, које су познате у Битка на границама:
- Битка код Милхаузена - (7-10. август 1914)
- Битка код Лорена - (14-25. август 1914)
- Битка код Ардена - (21-23. август 1914)
- Битка код Шарлоја - (21- август 1914)
- Битка код Монса - (23-4. август 1914)
Немачка стратегија, Шлифенов план, укључивао је напад преко Белгије и северне Француске како би се заобишао Париз.
План XVII је имплементиран као офанзива у Алзас-Лорена. Немачка одбрана на овом делу показала се много бољом него што се то очекивало.
У само неколико недеља, Француска је била враћена на своје стратешке позиције уз огромне губитке. У међувремену Немачка је напредовала упркос великом отпору Белгије и преко северне Француске је Париз био угрожен. Сама чињеница да је немачки напад изгубио снагу и да Жофре је могао да се реорганизуеје унутар Француске, дали су Француској могућност да са својом савезницом Британијом заустави немачки напад на Марни.
Оригинални Шлифенов план је имао мало одбране у Алзас-Лорена у циљу да се одвуче Француска војска даље од Париза унутар Немачке, а онда да се окружи и уништи. У овом смислу неуспех Француског напредовања у Алзас-Лорена помогао је успеху на Марни и сигурно је да би француска позиција била много лошија да је било више успеха.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Porch, Douglas "French War Plans, 1914: The ‘Balance of Power Paradox’ " The Journal of Strategic Studies Vol. 29, No. 1, 117-118
- ^ Doughty, Robert A. French "Strategy in 1914: Joffre's Own" The Journal of Military History, Vol. 67, No. 2 (Apr., 2003), 437-441.
- ^ Doughty, Robert A. French "Strategy in 1914: Joffre's Own" The Journal of Military History, Vol. 67, No. 2 (Apr., 2003), 428-431.
- ^ Doughty, Robert A. French "Strategy in 1914: Joffre's Own" The Journal of Military History, Vol. 67, No. 2 (Apr., 2003), 441-443.
