Пласидо Доминго

С Википедије, слободне енциклопедије

Пласидо Доминго
Доминго јуна 2019. године
Лични подаци
Пуно имеХосе Пласидо Доминго Ембил
Датум рођења(1941-01-21)21. јануар 1941. (83 год.)[1]
Место рођењаМадрид, Шпанија
ЗанимањеБаритон, Диригент
Музички рад
Активни период1957—данас

Хосе Пласидо Доминго Ембил (шп. José Plácido Domingo Embil; Мадрид 21. јануар 1941)[2] је шпански оперски тенор. Један је од најпознатијих тенора и најпродуктивнијих музичара свога доба.[3][4]Познат је по свом јединственом, драматичном гласу са распоном од више од четири пуне октаве. Са 136 оперских улога у свом репертоару, Доминго је певао у више улога него иједан други тенор у историји.[5][6][7] Такође је познат по свом природном таленту за глуму, као и широког музичког знања. Поред певања, још је и диригент и интендант Вашингтонске народне опере и опере у Лос Анђелесу. 8. децембра 2014. одржао је концерт у Комбанк арени у Београду уз пратњу Симфонијског оркестра и хора РТС-а.[8] Почетком 2010-их он је прешао са репертоара тенора у готово искључиво баритонске делове, од којих је најпознатији Сајмон Боканегра. Према подацима из 2020. Доминго је имао 151 различиту улогу.[9][10]

Доминго је такође постигао значајан успех као вишестрани уметник, посебно у жанровима латино и популарне музике. Осим што је освојио четрнаест Греми и Латин Греми награда, неколико његових плоча је остварило сребру, златну, платинску и мулти-платинску продају. Његов први поп албум, Perhaps Love (1981), проширио је његову славу изван оперног света. Насловна песма, изведена у дуету са кантри и фолк певачем Џоном Денвер, продата је у готово четири милиона примерака[11] и помогла је као увод у његове бројне телевизијске наступе за тенор. Он је такође глумио у многим биоскопским и телевизијским оперским филмовима, посебно под водством Франка Зефирелија. Године 1990. почео је да пева са колегама тенорима Лучаном Паваротијем и Хосеом Карерасом у оквиру групе The Three Tenors. Први снимак Три тенора постало је најпродаванији класични албум свих времена.[12][13]

Одрастајући радећи у сарсуела компанији својих родитеља у Мексику, Доминго је од тада редовно промовисао овај облик шпанске опере. Такође све више диригује опере и концерте и био је генерални директор Опере у Лос Анђелесу у Калифорнији од 2017–2019.[14][15] У почетку је био уметнички директор, а касније генерални директор Вашингтонске националне опере од 1996–2011. Учествовао је у бројним хуманитарним радовима, као и у напорима да помогне младим оперским певачима, укључујући покретање и вођење међународног певачког такмичења Опералија.

Након оптужби за сексуално узнемиравање од касних 1980-их, Доминго је у октобру 2019. дао оставку на место генералног директора Опере у Лос Анђелесу, а касније се извинио због наношења повреда неколико жена које су га оптужиле.[16]

Биографија[уреди | уреди извор]

Пласидо Доминго је рођен у Мадриду 1941. године. Музика и певање пратили су његов живот од самог почетка. Родитељи су му били популарни извођачи традиционалних народних шпанских напева.[17]

Године 1949, његова породица се преселила у Мексико. Већ је као 20-годишњак наступио у улози Алфреда у Вердијевој "Травијати", а 1966. године заменио је болесног колегу, оперског певача у њујоршкој градској опери. Тим наступом је освојио и публику и критику и отворио врата светске оперске позорнице. У само неколико година прославио се врхунским интерпретацијама Вердијевих опера. Касније је певао Пучинија, Леонкавала, Бизеа и Маснеа.

Један од његових најпознатијих наступа је онај из 1990. године када је са Лучаном Паваротијем и Хосе Карерасом одржао концерт поводом отварања Светског првенства у фудбалу у Италији.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Пласидо Доминго, 2008. године
    Пласидо Доминго, 2008. године
  • Пласидо Доминго, 2014. године
    Пласидо Доминго, 2014. године

Дела[уреди | уреди извор]

Датум Наслов Издавач ISBN Страна Аутори
септембар 1983 My First Forty Years Alfred A. Knopf ISBN 0-394-52329-6 256 Пласидо Доминго
1983 Jacqueline du Pré: Impressions Vanguard Press ISBN 0814908675 141 Вилијам Вордсворт
Пласидо Доминго
децембар 1994 Opera 101: A Complete Guide to
Learning and Loving Opera 		Hyperion ISBN 0-7868-8025-2 494 Фред Плоткин
Пласидо Доминго
јул 1997 Christmas With Plácido Domingo:
Trumpets Sound And Angels Sing 		Alfred Publishing Company ISBN 0-89524-321-0 80 Пласидо Доминго
Милтон Окун
јул 1997 Bajo el Cielo Español
(Under the Spanish Sky) 		Warner Brothers Publications ISBN 0-7692-0024-9 84 Пласидо Доминго
Карол Куелар
март 1999 Plácido Domingo: Por Amor Hal Leonard Corporation ISBN 0-7119-7258-3 104 Пласидо Доминго
јануар 2003 The Zarzuela Companion Scarecrow Press ISBN 0810844478 352 Кристофер Вебер
Пласидо Доминго
март 2003 Plácido Domingo: My Operatic Roles Baskerville Publishers, Incorporated ISBN 1-880909-61-8 319 Хелена Матеопулос
Пласидо Доминго
март 2007 Leoncavallo: Life and Works Rowman & Littlefield Publishers, Inc ISBN 0-8108-5873-8
ISBN 0-8108-5880-0 		349
351 		Конрд Клод Драјден
Пласидо Доминго
децембра 2007 So When Does the Fat Lady Sing? Hal Leonard Corporation ISBN 1-57467-162-6 173 Мајкл Волш
Пласидо Доминго

Напомене[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пласидо Доминго на сајту Енциклопедија Британика
  2. ^ Encyclopædia Britannica, Encyclopedia of World Biography, Thomson Gale, 2006, The Concise Grove Dictionary of Music, Oxford University Press, 1994, Warrack, J. and West, E. The Oxford Dictionary of Opera, Oxford University Press, 1992 all give the year of birth as 1941.
  3. ^ „| Awards/ Grammy”. Placidodomingo.com. Архивирано из оригинала 2015-06-12. г. Приступљено 2015-06-10. 
  4. ^ „| Awards/ Special Honours”. Placidodomingo.com. Архивирано из оригинала 2015-06-11. г. Приступљено 2015-06-10. 
  5. ^ Macy, Laura Williams (2008). The Grove Book of Opera Singers. Oxford University Press. стр. 127—8. ISBN 978-0195337655. 
  6. ^ Matheopoulos & Domingo 2003, стр. 19: "Otello is a dramatic part and Domingo a lirico spinto tenor. But from the beginning it was clear that this was an ideal role for him..."
  7. ^ Michener, Charles (4. 10. 2004). „Heppner Now Reigning Otello As Domingo Relinquishes Role”. New York Observer. Приступљено 7. 8. 2015. 
  8. ^ „Plasido Domingo oduševio publiku u Beogradu”. Blic. 9. 12. 2014. Приступљено 18. 7. 2019. 
  9. ^ „Review: In his 151st role, Plácido Domingo plays the ‘wild cat’ as old lion”. Los Angeles Times. 6. 5. 2019. Приступљено 24. 8. 2021. 
  10. ^ „OperaChaser: Domingo's 151st role accompanies zarzuela's great appeal in a passionately presented El Gato Montés ("The Wildcat") at L.A. Opera”. Operachaser.blogspot.com. 20. 5. 2019. Приступљено 24. 8. 2021. 
  11. ^ Butler, Susan (21. 6. 2008). „Milt Okun: Music Legend Milt Okun Honored for a Lifetime of Vision”. Billboard: 34. 
  12. ^ Gareth Malone (28. 4. 2011). Music for the People: The Pleasures and Pitfalls of Classical Music. HarperCollins Publishers. стр. 34—. ISBN 978-0-00-739618-4. Приступљено 30. 7. 2013. 
  13. ^ Classical Music Magazine, volume 17, p. 39 (1994). "And then there's the three tenors phenomenon: The London recording from the 1990 concert became the biggest-selling classical album of all time, having now topped 10-million units throughout the world."
  14. ^ „Los Angeles Opera homepage, accessed 2017-07-01”. Архивирано из оригинала 2019-04-10. г. Приступљено 2017-07-01. 
  15. ^ Singh, Maanvi (2. 10. 2019). „Plácido Domingo resigns from Los Angeles Opera amid sexual harassment claims”. The Guardian. Приступљено 2. 10. 2019. 
  16. ^ „Plácido Domingo apologises to women who accused him of sexual harassment”. BBC News. 25. 2. 2020. 
  17. ^ Klaus Gehrke, Željka Telišman, 70 rođendan multitalenta svjetskog glasa, Deutsche Welle, 21. siječnja 2011., preuzeto 4. listopada 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Пласидо Доминго на Викимедијиној остави.

Биографија, интервјуи и профили

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пласидо_Доминго&oldid=27673579”