Повртарство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Повртарство је део биљне производње који се бави производњом поврћа. Повртарство као научна дисциплина проучава биологију поврћа као основу развоја технологије гајења, за повећање приноса, побољшање квалитета и снижавање трошкова производње. Повртарство као наставна дисциплина се дели на: опште и посебно повртарство. Оно обухвата гајење биљака на отвореном пољу (оранице) и гајење биљака у заштићеном простору.

Типови производње[уреди]

Могу разликовати следећи типови производње:

  • гајење у вртовима и на окућницама
  • баштованска производња (робна)
  • плантажно гајење (уска специјализација)
  • у заштићеном простору
  • комбиновани начини

Производња поврћа у свету[уреди]

Производња поврћа је регионално различита и неравномерно размештена, како по континентима тако и по земљама. Регионално посматрано 84% светске производње поврћа остварује се у Азији (64%) и Европи (19%). У структури производње кромпира учествује око 38%, остало поврће око 36%, парадајз око 10%, купус и остале купусњаче око 6%, црни лук око 5%, пасуљ и грашак око 3%, и паприка око 2 %.

Производња поврћа у Србији[уреди]

Србија има велике потенцијале што се тиче узгоја поврћа, сваке године се гаји све више повртарских врста. Највећа производња је поред великих река, тако су најмањи трошкови наводњавања. Србија већину поврћа коју произведе, потроши на свом тржишту, само мањи део се извози за Русију.

Објекти за гајење поврћа у заштићеном простору[уреди]

Производња поврћа у заштићеном простору[1], лејама, пластеницима и стакленицима омогућује константно снабдевање тржишта свежим поврћем током читаве године, а то значи и правилну исхрану с обзиром на биолошки значај поврћа у човековој исхрани. Ова производња представља најинтензивнији облик повртарске производње, где се оптималним условима постижу високи приноси уз могућности планирања времена бербе. С обзиром на различите врсте заштићеног простора, задатак заштићеног простора је привремена заштита биљака од мраза, производња расада и производња поврћа. Заштитом од мраза ствара се могућност ране пролећне односно касне јесење производње. Зато таква производња и омогућује остварење високог приноса и доброг квалитета, са планираним временом испоруке.

Стакленици[уреди]

Стакленици [2] су најсавршенији облик заштићеног простора. Они су исто тако и најскупљи вид заштићеног простора. У њима се могу остварити много повољнији вегетациони услови. Савремени стакленици су опремљени најсавременијим уредајима који сами регулишу микроклиматске услове. Стакленици се углавном користе за производњу свежег поврћа у току зиме и пролећа, а могу да се користе и за гајење расада.

Производња расада поврћа[уреди]

Велики број повртарских култура размножава се расадом[3]. Расад представља младу биљку у фази када има 4-10 сталних листова, произведену најчешће у заштићеном простору. Производњом расада се постижу врло корисни циљеви:

  • остварује се раније приспевање поврћа за 6-8 недеља у поређењу са безрасадном културом
  • период вегетације биљака у пољу знатно се скраћује и тиме омогућује боље искоришћавање земљишта и убирање више плодова са исте површине
  • утроши се мање семена, што је значајно ако се користи скупо семе (хибридно)
Расад парадајза

Парадајз[уреди]

Парадајз (Лyцоперсицон есцулентум) има широку употребу у исхрани становништва. Користи се као свеж, зрео плод, зелен плод и у виду различитих прерађевина. Парадајз је друга најпродаванија намирница на светској пијаци, после банана. Све више се гаји у заштићеном простору због велике потражње на тржишту. Годишња производња парадајза износи око 160 милиона тона.

Малчирање земљишта је мера неге усева, тачније то је превлачење земљишта разним црним и полупрозирним фолијама, повећава темпаратуру земљишта, што директно утиче на бржи раст биљке, раније дозревање плодова, повећање приноса и квалитета плодова.

Купус[уреди]

Купус (Брассица олерацеа)[4] спада у најстарије гајене биљке. Гајили су га стари народи у Средоземљу Грци и Римљани. Гаји се свуда, у равницама, речним долинама, брдско-планинском подручју а највише у околини великих градова. Може да успева и на висинама до 2000 метара.

Грашак[уреди]

Грашак (Писум сативум) је једногодишња зељаста биљка из породице лепирњача (Fabaceae), велике је хранљиве вредности и као повртарска култура убраја се у групу зрнених махунарки. За јело се користи зрно грашка у технолошкој зрелости припремљено на различите начине. Грашак у себи садржи 12-16% угљених хидрата због чега је значајан за људску исхрану.

Референце[уреди]

  1. ^ Производња поврћа у заштићеном простору
  2. ^ Стакленици
  3. ^ Производња расада | Пластеници
  4. ^ „Купус као лек”. Архивирано из оригинала на датум 29. 05. 2015. Приступљено 28. 05. 2015.  Текст „ Дневник ” игнорисан (помоћ)

Литература[уреди]

  • "Посебно повртарство прерадјено за пољопривредну школу" Лазић Бранка
  • "Посебно повртарство" 2012-2013
  • "Ратарство и повртарство", Зоран Броћић 2014

Спољашње везе[уреди]