Под југословенским небом

С Википедије, слободне енциклопедије
Под југословенским небом
Изворни насловПод југословенским небом
Жанрдокументарни
РежијаМиодраг Мика Ђорђевић
СценариоМиодраг Мика Ђорђевић
МузикаСтанислав Бинички
СниматељМиодраг Мика Ђорђевић
Продуцентска
кућа
Југословенски просветни филм
Година1934.
Трајање76 минута
Земља Краљевина Југославија
Језиксрпски
Веб-сајтwww.kinoteka.org.rs
IMDb веза

„Под југословенским небом” је први звучни југословенски филм из 1934. године.[1] Аутор сценарија и режије је Миодраг Мика Ђорђевић, један од пионира седме уметности на нашим просторима.

О филму[уреди | уреди извор]

Остварење „Под југословенским небом” снимљен је као дугометражни туристички и документарни филм у продукцији „Југословенског просветног филма". Састављен је од низа филмских вињета којима се представљају природне лепоте и друштво у Југославији. Музику за филм је урадио композитор Станислав Бинички. Филм је сниман на бројним локацијама од Охрида до Бледа и од Ђердапа до Јадрана. У циљи туристичке промоције земље филм је приказиван у Француској и Чехословачкој. Куриозитет у филму представља први тонски снимак југословенског краља Александра, који је у филму пожелео добродошлицу чехословачком министру спољних послова.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • У филму је забележен један од првих тонских снимака текбира (арап. تَكْبِير) термин који означава арапску фразу Алаху екбер (арап. الله أكبر), исправно превођен „Алах је већи”.[2]
  • Иако је важио за „дворског сниматеља", Миодраг Мика Ђорђевић био је члан илегалне КПЈ, а због чланства у тој партији током рата и окупације биће стрељан 1943. године.
  • „Под југословенским небом" је први домаћи дугометражни звучни филм док је један од првих кратких звучних филмова снимљен две године раније на железничкој станици „Топчидер" па се у позадини може чути писак парне локомотиве. Снимљен је у форми „музичког спота" а песму „Јеси ли се наспавала мори дилбер Анђелијо" изводи Надица Перић.[3] А, 1933. године, Мијат Мијатовић снима песму „Другар ми се жени нане" уз пратњу циганског оркестра Паје Тодоровића.[4]
  • Први звучни филм у свету је Џез певач који је имао премијеру 6. октобра 1927. године у Лос Анђелесу. По угледу на стране кратке звучне филмске вести у земљи почињу да се снимају први домаћи звучни филмски журнали, а један од сачуваних филмских журнала из тог пиoнирског периода је „Долазак совјетског посланика у Београд и Југославију 1940. године" који се данас чува у Југословенској кинотеци.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Туристички филм Краљевине Југославије („Данас”, 19. децембар 2012)
  2. ^ Гази Хусрев-бегова џамија у Сарајеву 1934, Југословенска кинотека - Званични канал
  3. ^ Надица Перић: Јеси лисе наспавала мори дилбе Анђелијо, Југословенска кинотека - Званични канал
  4. ^ Мијат Мијатовић: Другар ми се жени нане, Југословенска кинотека - Званични канал
  5. ^ Долазак совјетског посланика у Југославију 1940., Југословенска кинотека - Званични канал

Спољашње везе[уреди | уреди извор]