Поларни кругови
Поларни кругови се другачије могу назвати арктичким и антарктичким круговима, као и поларнице. То су паралеле које се налазе на северној и јужној полулопти на 66,56° географске ширине[1]. Области унутар поларних кругова и његовог пола, ледене зоне, би требало да имају бар један 24-часовни период кад је центар Сунца константно изнад хоризонта и бар један 24-часовни период кад је центар Сунца испод хоризонта у току једне године. Ипак, због атмосферске рефракције и тога да је Сунце удаљени објекат, а не тачка извора, област константног дана је мало дужа, док је област константне таме мало краћа.
Значење[уреди | уреди извор]
Они одвајају поларне појасеве од умерених појасева[2]. Положај добијамо из косине еклиптике од око 23,44° . Удаљеност од полова је око 2600 km, од екватора 7385 km. Од поларника, који леже на ±67,2°, према половима постоје појаве назване поларни дан и поларна ноћ. Поларни дан и ноћ могу трајати од 1 до 26 недеља. С косином еклиптике се мења и прецизни положај поларних кругова. Трентно се крећу брзином од око 1 лучне минуте у 128 година, тј. 14,4 m годишње према половима. Разлог овог померања је нутација земљине осе.
Погрешна схватања о поларним круговима[уреди | уреди извор]
- Поларна ноћ заправо не додирује поларни круг, већ се налази 80-100 km ка полу тог круга.
- Поларни дан заправо не додирује поларни круг, већ иде даље, неких 80-100 km иза круга.
Главни разлог за ово је то што се сунчеви зраци савијају у атмосфери планете, овај феномен је лакше видети на већим ширинама.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Obliquity of the Ecliptic and Nutation”. www.neoprogrammics.com. Приступљено 30. 3. 2019.
- ^ „Šta znači Polarni krugovi”. staznaci.com. Приступљено 30. 3. 2019.
