Почетак буне против дахија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Почетак буне против дахија је једна од најпознатијих и најлепших српских епских народних песама о борби за ослобођење Србије или, како их је Вук Стефановић Караџић назвао, песама новијих времена (пјесме јуначке новијих времена).

Вук Стефановић Караџић

Настанак песме[уреди]

Вук ју је записао од слепог гуслара Филипа Вишњића 1815. године боравећи у манастиру Шишатовцу. Не зна се сасвим тачно када је Вишњић испевао ову песму: 1809. године док је још боравио у Босни или, вероватније, 1813. након што је прешао у Срем.[1]

Филип Вишњић

Садржај песме[уреди]

Уводни део[уреди]

Анимирани филм - Почетак буне против дахија

У уводном делу песме опевана су збивања која претходе подизању устанка. Почетни стих Боже мили, чуда великога није употребљен искључиво у функцији уобичајеног почетка епског певања, већ је у сагласности са несвакидашњим догађајима о којима песма пева, а који повезују небеске и земаљске прилике – устанак ће подићи сиротиња раја, а подржаће је божји угодници.[2]

У тексту песме наведени су разлози за подизање устанка. Народ више не може да трпи турски зулум нити да плаћа високе намете и, као врхунац градације, налог који долази од предака: Јер је крвца из земље проврела (…) сваки своје да покаје старе.[3]

Народ на буну подстичу и необичне временске прилике:

од Трипуна до Светога Ђурђа/сваку ноћу мјесец се ваташепомрачење Месеца

од Ђурђева до Дмитрова дана/све барјаци крвави идошекомете

гром загрми на Светога Саву,/усред зиме кад му време није

виш’ Србије на небу ведроме/увати се сунце у прољећепомрачење Сунца[3]

Временске непогоде, које су се збиле у периоду од 1800. до 1806. године, Вишњић смешта у само једну, 1804. годину, пред сам почетак Првог српског устанка као непосредан божански знак народу да је дошао час да друга постане судија. Тако се Вишњић послужио анахронизмом – уметничким поступком који подразумева постављање неког догађаја, личности, призора, самог језика, или било чега другог, у време када нису постојали.[4]

Први српски устанак- ослобађање Београда

Средишњи део[уреди]

Након развијеног увода, радња се пребацује у турски табор. Необичне небеске прилике над Србијом гледају и Турци Биограци. Док небеске прилике за српски народ значе да је дошло време за подизање устанка, за Турке, пре свих за седморицу дахија, то су злослутни догађаји које треба накнадно протумачити. Да би се разумела порука виших сила, користе се традиционални поступци сазнавања будућности[5]:

у тепсију зв’језде поваташе,/да гледају небеске приликехидромантија

донесоше књиге инџијеле – свете пророчке књиге

Враћањем у време Косовског боја и подсећањем на речи умирућег султана Мурата, народни певач прошлошћу објашњава и садашњост и будућност:

да вам царство дуговјечно буде:

(…)

не износ’те глобе ни пореза,

не износ’те на рају биједе;

не дирајте у њихове цркве,

ни у закон, нити у поштење,

(…)

Цар умрије а ми остадосмо,

и ми нашег цара не слушасмо

(…)

Сад су ’наке постале прилике,

сад ће неко изгубити царство[6]

Илија Бирчанин

Стрепња и страх који се увлаче међу забринуте дахије премеће се у вербални сукоб оца и сина, Старца Фоче и Фочић Мемед-аге. У њиховом дијалогу посебно је истакнут контраст старост – младост и мудрост – плаховитост. Док млади Фочић снагу једино види у злу и злочину, смирени старац мудро проговара упозоравајући дахије да се њихово време неумитно ближи крају, а да га они једино могу продужити лукавим и препреденим поступањем[7]:

прођите се глобе и пореза;

с кнезовима ви се побратите,

кнезовима ате поклањајте,

кметовима осредње парипе,

с поповима у дослу’ку буд’те

не би л’ ми уз њих преживљели,

јера наша дуго бити неће.

Када млади Фочић одбије очев савет, уследиће сеча српских кнезова. Класичан епски поступак набрајња кнезова тј. епски каталог у песми јавља се два пута. Први пут у говору Фочић Мехмед-аге и други пут у набрајању погубљених кнезова. Сматра се да је епски каталог српских кнезова у првом Фочићевом монологу један од најобимнијих и структурно најуређенијих епских каталога наше усмене поезије.[7]

Завршни део[уреди]

Сцена, једном постављена међу Турке, враћа се међу Србе у оном делу песме у којем се спомиње Карађорђево име. Народни певач напушта хронолошко набрајање погубљених кнезова и бави се искључиво Карађорђевом судбином. Описано је сакупљање устаника по Тополи и околини и стављање Карађорђа на чело устаничког покрета, паљење турских караула и теферича као и коначна освета зулумћарима.

Буна против дахија - приказ 1
Буна против дахија - приказ 2

Карађорђев монолог који затвара круг описаних устаничких збивања:

Карађорђе Петровић

Дрино водо, племенита међо

измеђ’ Босне и измеђ’ Србије!

Наскоро ће и то време доћи

када ћу ја и тебека прећи,

и честиту Босну полазити!

објављује промену наговештену у уводном делу песму. Након те промене у Србији ништа више неће бити исто.[8]

Критика песме[уреди]

Његова (Вишњићева) најбоља песма, Почетак буне против дахија, сва је нова – колико предметом толико и обликом.[9]

Познато је да догађаји у Вишњићевој песми имају вредност историјског казивања савременика.[10]

Песма којој је Вук Караџић дао наслов Почетак буне против дахија представља темељ устаничке епике Филипа Вишњића, али и духовно језгро у којем се стичу сви песнички фрагменти о Првом српском устанку.[11]

Литература[уреди]

  • Сви стихови наведени су према: Антологија народних јуначких песама, приредио Војислав Ђурић, СКЗ, Београд, (1995). стр. 651-666
  • Говор поезије II, Војислав Ђурић, Просвета, Београд, (1969). стр. 9-40
  • Народна књижевност, Радмила Пешић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Требеник, Београд, (1997). стр. 207-208
  • Јунаци и маске, Бошко Сувајџић, Друштво за српски језик и књижевност, Београд, (2005). стр. 139-147
  • Читанка за 8. разред основне школе, Љ. Бајић, З. Мркаљ, Завод за уџбенике, Београд, (2010). стр. 8-13
  • Речник књижевних термина, уредник Драгиша Живковић, Нолит, Београд, 1992.

Референце[уреди]

  1. Народна књижевност, Радмила Пешић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Требеник, Београд. (1997). стр. 208-207.
  2. Јунаци и маске, Бошко Сувајџић, Друштво за српски језик и књижевност, Београд. (2005). стр. 140.
  3. 3,0 3,1 Антологија народних јуначких песама, приредио Војислав Ђурић, СКЗ, Београд. (1995). стр. 651.
  4. Читанка за 8. разред основне школе, Љ. Бајић, З. Мркаљ, Завод за уџбенике, Београд, (2010). стр. 13; Речник књижевних термина, уредник Драгиша Живковић, Нолит, Београд. (1992). стр. 24.
  5. Народна књижевност, Радмила Пешић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Требеник, Београд. (1997). стр. 208-207.
  6. Антологија народних јуначких песама, приредио Војислав Ђурић, СКЗ, Београд. (1995). стр. 654.
  7. 7,0 7,1 Јунаци и маске, Бошко Сувајџић, Друштво за српски језик и књижевност, Београд. (2005). стр. 143.
  8. Јунаци и маске, Бошко Сувајџић, Друштво за српски језик и књижевност, Београд. (2005). стр. 144.
  9. Говор поезије II, Војислав Ђурић, Просвета, Београд. (1969). стр. 30.
  10. Народна књижевност, Радмила Пешић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Требеник, Београд. (1997). стр. 208.
  11. Јунаци и маске, Бошко Сувајџић, Друштво за српски језик и књижевност, Београд. (2005). стр. 139.

Спољашње везе[уреди]