Прашнички конац
2. антера
3. конектив
4. поленова кеса
Прашнички конац (filamentum) је део прашника биљке. На његовом врху се налази прашница (anthera). Наставак прашничког конца повезује (conectiv) две полуантене (thecae) које чине прашницу.[1]
Анатомска грађа[уреди | уреди извор]
Анатомска грађа прашничког конца и поленових кеса је у почетку њиховог развоја скоро иста, али се касније јављању разлике, пре свега због разлика у њиховим улогама. На попречном пресеку прашничког конца се могу видети епидермис, паренхимске ћелије са интерцелуларима и по правилу које према Вилсону (Wilson) важи за 95% врста скривеносеменица, само један проводни снопић, који углавном чине ћелије са спиралним задебљањима. Епидермис чине издужене ћелије и на њему може да се налази кутикула. Код оних прашника који имају листолики изглед, на епидермису се налазе и стоме које су стално отворене, па зато подсећају на хидатоде. Механичких елемената нема, а нит се одржава у усправном положају због тургора. Уколико је прашнички конац обојен, што је често случај, боја потиче од пигмената растворених у ћелијском соку. Значај боје прашничког конца код неких врста је у томе да привлачи опрашиваче, као што је случај код врста рода Callistemon.[1]
Изглед[уреди | уреди извор]
Продужетак прашничког конца, конектив, код различитих врста може имати различите облике. Тако је у појединим родовима фамилије мртвих коприва он тростран или шестостран са сферично издубљеним антерама.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.