Првослав Раковић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Првослав Раковић
Датум рођења(1914-08-11)11. август 1914.
Место рођењаНиш, Краљевина Србија
Датум смрти3. јул 2003.(2003-07-03) (88 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија,  Србија и Црна Гора
ОбразовањеТехнички факултет Универзитета у Београду
Занимањедиректор завода Црвена Застава
Одликовања
Орден рада са црвеном заставом Орден рада са златним венцем

Првослав Раковић (Ниш, 11. август 1914 — Београд, 3. јул 2003) био је машински инжењер, генерални директор Завода Црвена застава у Крагујевцу и утемељитељ и дугогодишњи директор фабрике аутомобила Застава.

Биографија[уреди | уреди извор]

Првослав Раковић рођен је 11. августа 1914. године у Нишу. Дипломирао је на машинском одсеку Техничког факултета у Београду. Постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1944. године, када се и прикључио Народноослободилачкој борби (НОБ).

После рата радио је у Југословенским државним железницама и у Министарству саобраћаја ФНРЈ као надзорни инжењер и директор. У периоду од 1948. до 1953. године радио је у војној индустрији у Београду и Вогошћи као технички и генерални директор. Био је члан више одбора у Савезној привредној комори, Привредној банци Србије, Српској академији наука и др. Поред тога Раковић је био члан Општинског и Среског комитета Савеза комуниста Крагујевац. Почетком 1970-их био је председник Интересне заједице произвођача возила, члан одбора Југословенске банке за спољну трговину, Савеза за металну индустрију Савезне привредне коморе, потпредседник југословенско-италијанског друштва и члан више међународних организација за привредну сарадњу.

Био је посланик Привредног већа Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1967. године.[1]

Средином 1970их година, током обрачуна унутар српског политичког руководства, Раковић нестаје са јавне сцене и из привредног живота државе.[2]

Раковић је од 1953. до 1974. године био на положају генералног директора завода "Црвена Застава".

Раковић је преминуо у Београду, 3. јул 2003. у 89. години.

Одликовања[уреди | уреди извор]

Носилац је више одликовања[3]:

Заоставштина[уреди | уреди извор]

Оснивање фабрике аутомобила у Крагујевцу условило је потребу за образованијим кадром, тако да се међу резултате Раковићевог рада може сврстати и оснивање Машинског факултета у Крагујевцу, будући да је он основан како би се школовали инжењери неопходни за фабрику.[4]

Регионална привредна комора Крагујевац додељује награду "Првослав Раковић" за изузетан дугогодишњи лични допринос у развоју и унапређењу привреде.[5]

Видите још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ko je ko u Jugoslaviji. Beograd: Hronometar. 1970. стр. 883. 
  2. ^ Lakićević, Mijat. „Prvoslav i Vladimir”. Peščanik. Приступљено 30. 11. 2017. 
  3. ^ Ko je ko u Jugoslaviji. Beogard: Hronometar. 1970. стр. 883. 
  4. ^ Лакићевић, Мијат. „Првослав и Владимир”. Пешчаник. Приступљено 30. 11. 2017. 
  5. ^ „Regionalna privredna komora Kragujevac dodelila priznanja najzaslužnijima za razvoj privrede Šumadije i Pomoravlja”. eKapija, Dnevna navika uspešnih. Приступљено 29. 11. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ko je ko u Jugoslaviji. Beogard: Hronometar. 1970. стр. 883. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Првослав_Раковић&oldid=26981117”