Предњи мозак

С Википедије, слободне енциклопедије
Предњи мозак
Дијаграм који приказује главне поделе мозга ембрионалног кичмењака. Ови региони ће се касније разликовати у структуре предњег, средњег и задњег мозга.
Идентификатори
MeSHD016548
NeuroNames27
NeuroLex IDbirnlex_1509
TAA14.1.03.006
TEмозак_by_E5.14.1.0.2.0.10 E5.14.1.0.2.0.10
FMA61992
Анатомска терминологија

У анатомији мозга кичмењака, предњи мозак или прозенцефалон је рострални (напред) део мозга. Предњи мозак (просенцефалон), средњи мозак (месенцефалон) и задњи мозак (ромбенцефалон) су три примарне мождане везикуле током раног развоја нервног система. Предњи мозак контролише телесну температуру, репродуктивне функције, исхрану, спавање и испољавање емоција.

Предњи мозак (просенцефалон) се састоји од великог мозга (теленцефалон) и међумозга (диенцефалон).[1]

У фази пет везикула, предњи мозак се одваја на диенцефалон (таламус, хипоталамус, субталамус и епиталамус) и теленцефалон који се развија у велики мозак. Велики мозак се састоји од мождане коре, основне беле материје и базалних ганглија.

Код људи, до 5 недеља у материци, видљив је као један део према предњем делу фетуса. У 8 недеља у материци, предњи мозак се дели на леву и десну мождану хемисферу.

Када ембрионални предњи мозак не успе да подели мозак на два режња, то доводи до стања познатог као холопрозенцефалија.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Morfologija velikog mozga, površina mozga i njegovi režnjevi”. Zona Medicine (на језику: енглески). 2017-05-30. Приступљено 2022-03-09. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Хале. В, Г, Моргхам, Ј, П: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
  • Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001.
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986
  • Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
  • Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
  • Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, београд, 1989.
  • Поповић С: Ембриологија човека, Дечије новине, Београд, 1990.
  • Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
  • Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]