Прекршајни апелациони суд Републике Србије

Прекршајни апелациони суд
Прекршајни апелациони суд
Оснивање	1. јануар 2010.
Надлежност	Република Србија
	Београд; Србија
Веб-сајт	http://www.pkap.sud.rs/

Прекршајни апелациони суд Републике Србије је суд посебне надлежности за територију Републике Србије са седиштем у Београду. У свом саставу има три одељења која се налазе у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.

Председник Прекршајног апелационог суда је судија Зоран Пашалић.

Надлежност суда[уреди | уреди извор]

Прекршајни апелациони суд Републике Србије одлучује о жалбама изјављеним на одлуке прекршајних судова Републике Србије, одлучује о сукобу и преношењу надлежности прекршајних судова и врши друге послове предвиђене законом и предузима остале судске радње у другим стварима одређеним законом.

Такође, Прекршајни апелациони суд прегледа и прати рад прекршајних судова, прибавља од судова податке и извештаје потребне за праћење прекршајне праксе, примену закона и других прописа, праћење и проучавање друштвених односа и појава и податке о другим питањима од интереса за остваривања њихове функције.

Прекршајни апелациони суд има укупно укупно 174 запослених, од тога 65 судија (са председником).

Надлежност одељења суда[уреди | уреди извор]

У одељењима Прекршајног апелационог суда изван седишта суда, у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, такође се суди и предузимају се остале судске радње, односно одлучује се о жалбама изјављеним на одлуке прекршајних судова.

Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, одређена су одељења Прекршајног апелационог суда и то:

Одељење ПАС у Крагујевцу за подручја прекршајних судова у Аранђеловцу, Горњем Милановцу, Јагодини, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару, Параћину, Пожеги, Пријепољу, Рашки, Сјеници, Трстенику, Чачку и Ужицу.

Одељење ПАС у Нишу за подручја прекршајних судова у Врању, Зајечару, Лесковцу, Косовској Митровици, Неготину, Нишу, Пироту, Прешеву и Прокупљу.

Одељење ПАС у Новом Саду за подручја прекршајних судова у Бачкој Паланци, Бечеју, Вршцу, Зрењанину, Кикинди, Новом Саду, Шапцу, Руми, Сенти, Сомбору, Сремској Митровици и Суботици.

Историјат[уреди | уреди извор]

Правне норме из области прекршајног права налазимо још у римском приватном праву. Такве норме су се доносиле за чување јавног реда и мира, против насиља, самовоље, сметања поседа и сл. Доносио их је Курилски едил, који је био шеф полиције и имао је, између осталог, задатак да осигура ред на трговима, пијацама и другим јавним местима. Ступањем на дужност Курилски едил је издавао проглас о томе како ће поједине случајеве решавати који дођу код њега. Ове правне норме називане су едикти и за њих је био поступак бржи и са много мање формалности, него што је био у кривичном и грађанском поступку.

У старој Југославији прекршаји су били предмет кривичног права, а само на територији Војводине важио је посебан Закон о прекршајима који је донет 1879. године, за време Угарске. Десетог јуна 1926. године направљен је пројекат Закона о иступима за краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (Уводне одредбе 1. Иступи су она кривична дела, за која закон прописује затвор од тридесет дана или новчану казну до девет стотина динара.)

Кривични закон који је донет 1929. године није предвидео прекршаје, јер је исте требало да регулише горе поменути Закон, за који је био припремљен преднацрт, међутим није дошло до доношења тог закона.

Основни Закон о прекршајима у ФНРЈ донет је 1947. године. Он је као савезни закон, потпуно уредио основне институте прекршаја: услове и основе прекршајне одговорности, прекршајне казне, застарелост, организацију и надлежност прекршајних органа, прекршајни поступак, као и остале одредбе, укључујући и извршење решења о прекршајима.

Нови Основни Закон о прекршајима донет је 1951. године у форми пречишћеног текста, док су измене и допуне Основног Закона о прекршајима извршене 1965. године и садрже битне новине у погледу система прекршајног поступка. За вођење прекршајног поступка надлежан је Општински судија за прекршаје, а у другом степену надлежно је Среско веће за прекршаје, ако законом није одређено да у другом степену води поступак Републичко веће за прекршаје. Значајне новине састоје се и у томе што се окривљеном дозвољава да у прекршајном поступку може узети браниоца, а уведен је и правни институт судске заштите и инсититут обнове поступка.

У времену од 1972. до 1974. године наступио је период доношења републичких и покрајинских Закона о прекршајима. Као и у већини других области и у области прекршаја добили смо 9 законодавних подручја, која се уређују савезним, републичким и покрајинским законима.

У СР Србији, ван покрајина, у првом степену прекршајни поступак воде судије за прекршаје, односно Градски судија за прекршаје града Београда, а у другом степену Градско веће за прекршаје града Београда, односно већа за прекршаје која су лоцирана у седиштима међуопштинских регионалних заједница. У САП Косово конституисани су судови за прекршаје, док у САП Војводини у првом степену поступак воде судије за прекршаје, а у другом степену покрајинско Веће за прекршаје.

Коначно, 2005. године донет је нови Закон о прекршајима, објављен у „Службеном гласнику РС“, број 101 од 25.11.2005. године, који је након више одлагања почео да се примењује 01.01.2010. године. Установљавањем посебних прекршајних судова и превођењем судија за прекршаје из управне сфере у правосудни систем, Законом о судијама, Законом о уређењу судова и Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава ("Сл. гласник РС." бр. 116/08) решено је једно од најважнијих и најконтроверзнијих питања нашег прекршајног права и тиме је удовољено уставноправном и међународноправном захтеву да о правима и дужностима грађана, посебно о њиховом кажњавању може коначно да одлучује само суд.

Организација суда[уреди | уреди извор]

Судска управа

Послови судске управе су послови који служе вршењу судске власти, којима се обезбеђују услови за правилан и благовремен рад и пословање суда и обухватају управне, административне, техничке, стручне, информативне, финансијске и остале пратеће послове значајне за судску власт.

Судска писарница

Административни и технички послови у суду обављају се у судској писарници, у седишту суда.

Архива

Правноснажно решени предмети архивирају се и чувају у архиви која се налази у саставу писарнице.

Рачуноводство

Материјално-финансијски послови обављају се у рачуноводству суда које се налази у седишту суда. Одељење информационо-комуникационе технологије

Одељење за ИТ

Образује се за послове који се односе на успостављање и одржавање информационо-комуникационих технологија и електронску обраду података, складиштење и пренос информација у суду.

Распоред просторија

Председник одређује распоред просторија у судској згради, тако да се тим распоредом одређују просторије за пријем странака и њихово задржавање у згради, смештај Председника, судске управе, судија, писарнице и осталих служби у суду.

Годишња расподела послова

Годишњим распоредом послова формирају се судска већа и одређују судије које их чине, председници одељења и судије које ће их замењивати, као и послови судијских помоћника и судског особља у седишту суда и одељењима изван седишта суда.

Расподела предмета

У складу са судским пословником, новопримљени предмети се најпре разврставају по хитности, врсти поступка, односно правној области, а затим распоређују према рачунању времена пријема, методом случајног одређивања судије. Пријем странака

Председник или лице које он одреди разматра притужбе странака и других учесника у судском поступку који сматрају да се поступак одуговлачи, да је неправилан или да постоји било какав утицај на његов ток, односно исход и предузима одређене мере у складу са законом.

Судска пракса

У циљу праћења и проучавања судске праксе у суду са већим бројем судија образује се одељење судске праксе, а за руководиоца одељења судске праксе, судија кога поставља председник.

Саветовања

Судије и судско особље имају право и обавезу на стручно усавршавање и обуку.

Саопштења за јавност

Обавештења за медије о раду суда и појединим предметима даје Председник, лице задужено за информисање јавности (портпарол) или посебна служба за информисање.

Извештаји и статистика

Писарница саставља редовне и периодичне извештаје о раду суда, одељења и судија, по прописаној јединственој методологији.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]