Пређи на садржај

Прелест

С Википедије, слободне енциклопедије

Прелест (од црквено-словенског: лест – обмана, лаж, заблуда[1]) је стање духовне заблуде или самообмане према православној теологији. То је повреда људске природе лажју.

Православље сматра да је прелест стање свих људи, као последица првобитног греха Адама и Еве. Од тада су сви људи обманути и налазе се у лажи, имајући потребу за ослобађањем истином.[2]

Верује се да прелест долази од демона, а онтолошки се поистовећује са самим ђаволом.[3]

Библија о заблуди

[уреди | уреди извор]

Исус говори о обмани (не користи израз „прелест”): „Исус им одговори и рече им: Чувајте се да вас нико не превари (πλανηση), јер ће многи доћи у име моје говорећи: ’Ја сам Христос’, и многе ће преварити (πλανησουσι)24:4:4-5”“ (Матеј 24:11)

У црквенословенском преводу Библије у Старом завету се помиње прелест (Пост. 3, 13: „змија ме превари“), али је у синодалном преводу употребљена реч „преварио“ (грч. ηπατησεν, односно другачије него у Јеванђељу).

У свом разговору о прелести, игуман Авраам (Ридман) наводи примере заведених људи из Јеванђеља: адвокат који пита ко му је ближњи (Лк. 10, 25-37), фарисеј из параболе о митару и фарисеју (Лк. 18, 10-14).

Лажни дарови

[уреди | уреди извор]

Према хришћанском учењу, понекад демони могу да „помогну“ особи. Ова „помоћ“ може се састојати од саопштавања особи информација о неким важним стварима, укључујући теолошке и веома сложене, а може укључивати и особу која прима натприродне лажне дарове, као што су: лажни дар исцељења, лажни дар читања ума, лажни дар видовитости, лажна молитва, бестрасност, лажни дар истеривање демона.[4]

Израз „лажно“ овде значи да дар не долази од Бога. Духовно неискусан човек који нема довољно разумевања о правим даровима Божијим, коме и под којим условима они могу бити дати, лако може прихватити такав лажни дар као да долази од Бога. Примање ових лажних дарова од стране особе може бити праћено неким видљивим спољашњим догађајем, на пример, отвореним појављивањем лажног „Христа“ који преноси такав дар, или се може десити постепено и неприметно. Такође, човек може из уображености и пре времена (тј. пре очишћења од страсти) отворено тражити неки дар од Бога, на пример, дар исцељења, али га примити од демона, или може изричито да не тражи ништа слично, али изнутра себе сматра достојним примања, односно“ већ је „у прелести“.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Рафаил Карелин, O прелести”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2008. г. Приступљено 24. 4. 2013. 
  2. ^ „Pantelejmon Ledin, Zamke zlih duhova”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  3. ^ „Старац Јосиф, О прелести”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 24. 4. 2013. 
  4. ^ „ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ – Страна 40 – Светосавље”. svetosavlje.org. Приступљено 2026-03-13. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]