Приватни универзитет

С Википедије, слободне енциклопедије

Универзитет Харвард, део Лиге бршљана, један је од најпознатијих приватних универзитета на свету

Приватни универзитет је универзитет којим обично не управља држава нити је у њеном власништву. Често прима пореске олакшице, студентске кредите и грантове. У зависности од своје локације, приватни универзитети могу бити предмет владине регулативе. Приватни универзитети представљају супротност државним универзитетима. Многи приватни универзитети су непрофитне организације.

Приватни универзитети у Србији[уреди | уреди извор]

У Србији постоји велики број приватних универзитета и самосталних факултета, углавном у Београду. Већина њих основано је током 1990-их и 2000-их.[1] Око 15% студената у Србији похађа приватне универзитете,[2] док последњих година бележе значајан пораст у односу на државне.[3] По броју уписаних студената, најзначајнији приватни универзитети у Србији су Сингидунум, Привредна академија, Унион — Никола Тесла и Унион.[4]

Најпознатији приватни универзитети[уреди | уреди извор]

Приватни универзитети по процени квалитета налазе се првенствено у САД, где уживају већу популарност и селективност него државни. Због своје високе селективности, бројни приватни универзитети у САД примају само 3% од укупног броја пријављених кандидата, нарочито чланови Лиге бршљана.[5] Школарина на приватним универзитетима обично је већа него на државним, међутим многи приватни универзитети нуде и финансијску помоћ.[5] Међу најзначајнијим приватним универзитетима по вредности задужбине сврставају се Харвард, Јејл, Станфорд и Принстон.[6][7][8][9]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Da se ne prevarite: Svi akreditovani privatni univerziteti”. Нова (Србија). 21. 6. 2021. Приступљено 29. 8. 2023. 
  2. ^ „Уписани студенти, 2022/2023. школска година”. stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of the Republic of Serbia. 26. 6. 2023. Приступљено 26. 6. 2023. 
  3. ^ „PADA INTERESOVANJE ZA DRŽAVNE FAKULTETE: Sve više mladih odlučuje se za privatne, mesta na Univerzitetu u Beogradu na pretek”. Србија данас. 21. 9. 2021. Приступљено 29. 8. 2023. 
  4. ^ „Уписани студенти, 2021/2022. школска година” (PDF). stat.gov.rs. Statistical Office of the Republic of Serbia. 24. 6. 2022. Приступљено 13. 11. 2022. 
  5. ^ а б Malcolm Gladwell (10. 10. 2005). „Getting In: the social logic of Ivy League admissions”. The New Yorker. Архивирано из оригинала 13. 10. 2005. г. 
  6. ^ Virginia L. Ma and Kevin A. Simauchi (15. 10. 2021). „Harvard's Endowment Soars to $53.2 Billion, Reports 33.6% Returns”. The Harvard Crimson. Приступљено 4. 11. 2021. 
  7. ^ „Yale endowment earns 40.2% investment return in fiscal 2021”. Yale News. 14. 10. 2021. Приступљено 4. 11. 2021. 
  8. ^ Benjamin Zaidel (27. 10. 2021). „Stanford reports 'record year' of investment returns, nets $12.1 billion in gains”. The Stanford Daily. Приступљено 4. 11. 2021. 
  9. ^ „Princeton's endowment returns continue to support University mission and impact”. Princeton University. 29. 10. 2021. Приступљено 4. 11. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]