Приморска бановина

С Википедије, слободне енциклопедије
Приморска бановина
1929.—1939.

Положај Приморске бановине
Главни градСплит
РегијаБалкан
Земља Краљевина Југославија
Становништво901.660 (1931)
Догађаји
Статусбивша покрајина
Владавина
 • Обликбановина
Бан 
• 
Иво Тартаља
Историја 
• Успостављено
1929.
• Укинуто
1939.
Претходник
Следбеник
Сплитска област (Краљевина СХС)
Травничка област (Краљевина СХС)
Мостарска област (Краљевина СХС)
Дубровачка област (Краљевина СХС)
Бановина Хрватска (Краљевина Југославија)
Карта Приморске бановине (1937).

Приморска бановина је била управна јединица у Краљевини Југославији. Успостављена је 1929, и постојала је све до 1939. године, када је преорганизовањем темељем споразума Цветковић-Мачек, спојена са Савском бановином и још неколико мањих подручја у Бановину Хрватску.

Географија[уреди | уреди извор]

Приморска Бановина је обухватала највећи део јужне Хрватске, конкретно Далмације (осим дубровачког подручја, које се нашло у Зетској бановини, али и Задра, који је био под италијанском влашћу), као и западне Херцеговине, средишње Босне, те ливањски и дувањски крај.

Име је добила по томе што је укључивала највећи део морске обале тадашње Краљевине Југославије.

Главни град Приморске бановине је био Сплит.

Мапа Приморске бановине

Демографија[уреди | уреди извор]

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести)
вера број верника
православна
138.375
римокатоличка
692.496
евангелистичке
211
остале хришћанске
618
исламска
69.360
без конфесије
600
УКУПНО
901.660

Банови[уреди | уреди извор]

Банови Приморске бановине у периоду 1929—1939. су били:[2]

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
1. Иво Тартаља 9. октобар
1929
1932
2. Јосип Јаблановић 1932 1938
3. Мирко Буић 1938 26. август
1939

Извори[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ World Statesmen: Croatia (језик: енглески)

Литература[уреди | уреди извор]