Принцеза Катарина од Грчке и Данске

С Википедије, слободне енциклопедије
Катарина од Грчке и Данске
Принцеза Катарина од Грчке и Данске 1935. године
Лични подаци
Датум рођења(1913-05-04)4. мај 1913.
Место рођењаАтина, Грчка
Датум смрти2. октобар 2007.(2007-10-02) (94 год.)
Место смртиМарлов, Уједињено Краљевство
Породица
СупружникРишард Брандрам
РодитељиКонстантин I Грчки
Софија од Пруске, краљица Грчке
ДинастијаКућа Гликемберга
  • Принцеза Грчке и Данске
  • Lady Brandram

Катарина (или Катарине ) од Грчке и Данске (на модерном грчком: Αικατερίνη της Ελλάδας / Ekateríni tis Elládas), а након венчања, Лади Брандрам (4. мај 1913 - 2. октобар 2007) била је принцеза Грчке и Данске и ћерка Константина I Грчког . [1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Живот принцезе Катарине обележен је тешким ратом и егзилом. Први светски рат и грчко-турски рат 1919-1922 натерали су породицу да напусти Грчку чак два пута, иако Катарина није имала још ни десет година. [2]

Принцеза своје детињство проводи у Италији, месту где је њена породица пронашла склониште током рата а школовање је завршила у Енглеској. Још као млада изгубила је оца 1923. године а мајку 1932. године. Сироче, зближава се са својом сестрама и браћама са којима живи све до удаје. Након реституције монархије у Атини, сели се код брата Ђорђа II Грчког заједно са својом сестром Иреном од Грчке преузима улогу домаћице монархије коју је након развода запоставља бивша краљица Елизабета од Румуније. [3] Након другог светског рата принцеза се улаже у спашавање рањених војника добровољно се пријављује у улози медицинска сестра. Због битке за Грчку краљевска породица бежи у егзил а Катарина одлази у Египат где је наставила са радом као медицинске сестре.[4]

Катарина је 1946. одлучила да се придружи свом брату, краљу Ђорђу који је живео у Енглеској. Током дугог путовања, упознаје британског мајора Рикарда Брандрама и убрзо двоје младих људи се заљубљују једно у друго. Пар се венчава 1947. године, убрзо након обнове монархије у Грчкој. Кратко време живели су у Ираку а затим су се преселили у Уједињеном Краљевству. У овој земљи, принцеза, сада под називом „Лејди” води дискретан и скроман живот, сем великих догађаја где је морала да се појављује и који су утицали на живот краљевских породица.[5]

Породица[уреди | уреди извор]

Катарина је најмлађе дете краља Константинс Првог Грчког (1868-1923) и његове супруге принцеза Софије од Пруске, краљице Грчке (1870-1932), ћерка немачког Фридрихс Трећег од Немачке (1831-1888) и његове супруге принцезе Викторије од Сакс-Кобург и Гота (1840-1901).[6]

21. априла 1947, Катарина се удаје у краљевској палати Атине за британскog мајора Рикарда Брандрама[7] (1911-1994) са којим има једног сина званог Пол Брандрам. Пол се оженио два пута. Први пут 1975. године са Џенифер Дијане Стел са којом се развео 2009. године и други пут са Кејтом Вархуст.

Прогонство[уреди | уреди извор]

Први егзил[уреди | уреди извор]

Елефериос Венизелос, непријатељ грчке краљевске породице

Принцеза је била прогоњена два пута заједно са својом породицом. Први пут је напустила Грчку током Руске Револуције 1917. године. Тог датума Грчка краљевска породица губи сву подршку и краљ је смењен са престола. Катарина тајно бежи у егзил 11. јуна. Тада девојчица са непуних четири година, последњи пут види брата Александра, који је тада био нови краљ. Након преласка преко Јонског мора и Италије, Катарина, њени родитељи, њена браћа и сестре настанили су се, најпре у Сент Морицзу, а затим у Цириху у Швјцарској. [8] Неколико месеци касније цела краљевска породица се сели код краља Константина јер је ситуација у Грчкој јако нестабилна. Међутим, финансијска ситуација Константина и Софије није била најсјајнија и краљ, обележен дубоким осећајем неуспеха, оболева од шпанског грипа али убрзо оздрављује.[9] Током опоравка, проводи пуно времена са својом децом читајући књиге Радјарда Киплинга.[10]

Повратак у Грчку[уреди | уреди извор]

25. октобра 1920. године, неочекивана смрт младог Александра који је оболео од ифекције уједа мајмуна изазвала је институционалну кризу у Хеленском краљевству. Већ напета ситуација погоршава се продужењем грчко-турског рата (1919-1922). На законодавним изборима у новембру, венизелисти су поражени, а њихов вођа је побегао у егзил у Паризу. Одржавање спорног референдума, на којем је 99% учесника гласало за повратак Константина, омогућило је Катарини и краљевској породици повратак у Грчку.[11]

Други егзил[уреди | уреди извор]

30. октобра 1922. Катарина, њени родитељи и њена сестра Ирена поново су напустили Грчку и побегли у Италију где их је италијанска влада дочекала и сместила у Сицилији. Краљ, болестан од артеросклерозе, пада у депресију и проводи сате гледаћи у једну тачку. Иако је Катарина покушавала да га орасположи, краљ умире 11. јануара 1923. године од излива крви у мозгу. Након смрти краља Катарина се сели са својом породицом у Тосканиу.

Године 1924. проглапена је друга грчка република и Ђорђе II Грчки заједно са остатком краљевске породице напушта Грчку. Грчка краљевска породица губи грчко држављанство али Кристијан X Дански, Катаринин ујак поклања данско држављанство породици.[12]

Године 1932. Катарина нема још деветнаест година када јој мајка умире од рака.[13] Катарина и њена сестра остају саме али их убрзо прихвата Италијанска краљевска породица која је пуно помогла Катарининим родитељима током егзила. Као краљевска породица Кaтарина је била почасни гост многих важних догађаја у Италији.

Године 1935. Катарина путује свугде по свету. Неколико месеци је провела у Холивуду где су је разни агенти потискивали да им буде фотомодел. Како није могла да избегне толики притисак враћа се у Италију где наставља скроман живот.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Кристијан IX Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Ђорђе I Грчки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Лујза од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Константин I Грчки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Константин Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Олга Константиновна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Александра од Сакс-Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Катарина од Грчке и Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Вилхелм I Немачки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Фридрих III Немачки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Аугуста од Сакс-Вајмарске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Софија од Пруске, краљица Грчке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Алберт фон Сакс-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Викторија фон Сакс-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Викторија Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Библиогрфија[уреди | уреди извор]

  • Celia Bertin, Marie Bonaparte, Paris, Perrin, 1982, 433 p. (ISBN 2-262-01602-X). (на језику: француски)
  • Eva Celada, Irene de Grecia : La princesa rebelde, Plaza & Janés, 2007, 274 p. (ISBN 978-84-01-30545-0 et 84-01-30545-4). (на језику: шпански)
  • Queen Frederica of the Hellenes, A Measure of Understanding, MacMillan, 1971 (ISBN 0-333-12454-5).(на језику: енглески)
  • Ricardo Mateos Sainz de Medrano, La Familia de la Reina Sofía, La Dinastía griega, la Casa de Hannover y los reales primos de Europa, Madrid, La Esfera de los Libros, 2004, 573 p. (ISBN 84-9734-195-3). (на језику шпански)
  • John Van der Kiste, Kings of the Hellenes : The Greek Kings, 1863-1974, Sutton Publishing, 1994, 200 p. (ISBN 0-7509-2147-1). (на језику енглески)
  • «Obituaries: Lady Katherine Brandram », The Times,‎ 4 октобар 2007.године (на језику: енглески)
  • « Obituaries: Lady Katherine Brandram », The Telegraph,‎ 5 окторбар 2007. године (на језику: енглески)
  • « Obituaries: Lady Katherine Brandram », The Scotsman,‎ 10 октобар 2007. године (на језику: енглески)
  • Joanne Leyland, « The Katherine Who Won't Make Headlines… », The Royalist,‎ 8 октобар 2007. године (на језику: енглески)


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Catherine (princesse de Grèce, 1913-2007)”. data.bnf.fr (на језику: француски). Приступљено 25. 4. 2020. 
  2. ^ „Portrait : Catherine de Grèce”. Centerblog (на језику: француски). 27. 5. 2012. Приступљено 25. 4. 2020. 
  3. ^ „Catherine%20de%20Grèce : définition de Catherine%20de%20Grèce et synonymes de Catherine%20de%20Grèce (français)”. dictionnaire.sensagent.leparisien.fr (на језику: енглески). Приступљено 25. 4. 2020. 
  4. ^ „Princess Katherine of Greece, The Lady Katherine Brandram”. Unofficial Royalty (на језику: енглески). 11. 2. 2019. Приступљено 25. 4. 2020. 
  5. ^ „Portrait : Catherine de Grèce – Noblesse & Royautés”. www.noblesseetroyautes.com (на језику: француски). Приступљено 25. 4. 2020. 
  6. ^ „Traduction des meilleurs romans Grecs, Latins et Gaulois, extraits de la bibliothèque universelle des Romans ...” (на језику: француски). Didot l'aîné. 1785. Приступљено 1. 5. 2020. 
  7. ^ „Wedding of Princess Katherine of Greece, 1947”. The Royal Watcher (на језику: енглески). 21. 4. 2019. Приступљено 25. 4. 2020. 
  8. ^ Marie Bonaparte (на језику: француски). Perrin. ISBN 2-262-01602-X. Приступљено 25. 4. 2020. 
  9. ^ Kings of the Hellenes : the Greek kings, 1863-1974. Sutton. ISBN 0-7509-2147-1. 
  10. ^ La familia de la reina Sofía : la dinastía griega, la Casa de Hannover y los reales primos de Europa (на језику: енглески) (1. изд.). La Esfera de los Libros. ISBN 84-9734-195-3. 
  11. ^ Le drame de l'hellénisme : Ion Dragoumis (1878-1920) et la question nationale en Grèce au début du XXe siècle (на језику: енглески). L'Harmattan. ISBN 2-7475-7788-0. 
  12. ^ Tennent, James Emerson (1830). The History of Modern Greece: From Its Conquest by the Romans B.c. 146, to the Present Time : in Two Volumes (на језику: енглески). Colburn and Bentley. 
  13. ^ La familia de la Reina Sofia. la dinastia griega, la casa de hannovery los reales primos de Europa - AbeBooks - MATEOS, RICARDO: 8497341953 (на језику: француски). ISBN 9788497341950. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Принцеза_Катарина_од_Грчке_и_Данске&oldid=27365077”