Прича Синухеа

С Википедије, слободне енциклопедије
Погребни рељеф фараона Аменемхета I из Дванаесте египатске династије (Средње царство), чија смрт се помиње у Причи о Синухеу.

Прича Синухеа (енгл. Story of Sinuhe) је староегипатски текст датиран око 2000. пре н.е. Сматра се претечом авантуристичког романа у светској књижевности.[1]

Садржај[уреди | уреди извор]

Присиљен да због сплетки напусти египатски двор, Синухе посећује стране земље, ствара потомство и задивљује својим херојским делима. При повратку у Египат добија заслужене почасти.[1]

Композиција[уреди | уреди извор]

Прича о Синухеу већ има све елементе авантуристичког романа: главни јунак је бачен у свет и принуђен да се, потпуно сам, бори за живот. Кроз безброј епизода, тражи благо, правду, љубав и срећу, и до краја, његов лик се развија и трансформише. Његова авантура омогућава читаоцима да, на лак и забаван начин, упознају различитост места и људи.[1]

Прича о Синухеу је један од најзначајнијих текстова староегипатске књижевности, који сведочи колико је стар романескни жанр.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Velika tematska enciklopedija Larousse (tom 2). Beograd: Mono&Manana. 2005. стр. 1.126. ISBN 86-7804-019-X.