Пропедевтика

С Википедије, слободне енциклопедије

Пропедевтика која има више значења у разним научним областима, по својој суштини је претходно вежбање, предшкола, знање које служи као увод и припрему за неку науку, припремна обука, припремна настава. Према другим дефиницијама она је нпр. елементарни или уводни предмет или студија, или је основни принцип и правило прелиминарног проучавања нечег уметничког или научног.[1][2]


Етимологија[уреди | уреди извор]

Пропедевтика потиче од грч. πρó [pro], у значењу „пре”, y παιδευτικóς [paideutikós] „који се односи на образовање”, где παιδóς [paidós] значи „дете” у значењу скуп припремних знања, предвежби, предобразовања, односно упознавање основа неке науке, у медицини, уметности, ради стицања нужних предзнања за даље напредовање.

Филозофска пропедевтика је традиционални назив за наставни предмет у гимназијама који су сачињавале психологија и логика, и елементарни увод у филозофију, односно историју филозофске мисли.

Историја[уреди | уреди извор]

Историјски гледана овај појам је настао као пропедевтичка диплома, и уведена је као услов да се утврди да ли је ученик погодан и да ли поседује потребна основна знања, која су му неопходна да нормално похађа (без потешкоћа) студије на смеру који је изабрао.[3]

Стицањем „пропедевтичке дипломе”, студент је званично приман на студије на изабраном факултету.[4]

Пропедевтика у појединим областима[уреди | уреди извор]

Клиничка пропедевтика у медицини и стоматологији

То је медицинска дисциплина која припрема и оспособљава студенте медицине и стоматологије да науче како се утврђује болест (утврђује дијагноза болести).[5][6]

Назив клиничка пропедевтика потиче од грчке речи propaidéuō - претходно учење и речи клиника која је такође грчког порекла kline — постеља, кревет.[7][8]

Наставом из клиничке пропедевтике студенти медицине кроз стално учењем из књига, и непрестану сопствену активност у теоријској и практичној настави стичу потребна клиничка знања која су им неопходна за успешан рад као будућих лекара и стоматолога без обзира на то којом ће се медицинском дисциплином бавити по завршетку студија.[5][9]

Пропедевтика у религији

У Римокатоличкој цркви од стране Тридентског сабора, уведен је семинар из пропедевтике, са задатком да кроз курсеве оспособи кандидата за свештенство из Филозофско теолошке области.

Пропедевтика у лингвистици

У лингвистици, пропедевтика има задатака да на једноставан и лак начин омогући студентима стацање основних знања о правилном учењу страних језика, прво есперанта, а касније уз помоћ есперанта и других сличних страних језика.[10]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Webster's New World College Dictionary, Fifth Edition Copyright © 2014 by Houghton Mifflin Harcourt Publishing Company. All rights reserved. Read more at [1]
  2. ^ Манојловић Д. Пропедевтика интерне медицине. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000
  3. ^ Сесил. Уџбеник интерне медицине – Војноиздавачки завод, Београд, 2007
  4. ^ Антић Р. Интерна пропедевтика и физичка дијагностика. Медицинска књига, Elit medica, Београд, 2005
  5. ^ а б Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.
  6. ^ Пешић М. Х. Љ. Интерна пропедевтика, Просвета, Ниш 1991.
  7. ^ Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
  8. ^ Поповац. Д, Болести плућа и пропедевтика, Привредни преглед, Београд 1987
  9. ^ Антонин Б. Пропедевтика интерне медицине. Медицинска наклада, Загреб, 1996
  10. ^ Cavalheiro, Pedro Jacintho, Pesquisas Científicas sobre o Valor Propedêutico do Esperanto Realizadas em Vários Países IN Culturoscópio, São Paulo: 2010.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wilhelm Kamlah / Paul Lorenzen: Logische Propädeutik. Mannheim u.a.: Bibliografisches Institut, -. . 1987. ISBN 978-3-411-05227-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Ernst Tugendhat: Logisch-Sematische Propädeutik (Ursulou Wolfovou). - Stuttgart : Reclam, -. . 1986. ISBN 978-3-15-008206-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Dietfried Gerhardus, S. M. Kledzik/G. H. Reitzig: Schlüssiges Argumentieren. Logisch-propädeutisches Lehr- und Arbeitsbuch, Göttingen 1975.
  • Peter Janich: Logisch-pragmatische Propädeutik. Weilerswist: Velbrück, 2001. -. . ISBN 978-3-934730-37-3.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)