Путин хујло!

С Википедије, слободне енциклопедије
Путин — хуйло!
Омот за песму Путин — хуйло!
Песма
Српски називПутин је кретен
Објављена2014.
Жанрпесма-слоган
Језикукрајински и руски

„Путин је кретен!“ (укр. Путін — хуйло!; еуфемизована верзија — Хутин — пуйло!) јесте слоган-песма на украјинском и руском језику, која исмејава председника Русије Владимира Путина; први пут су је извели 30. марта 2014. радикални навијачи украјинских фудбалских клубова Металист и Шахтјор. [1] [2] [3] [4] [5] Ова фраза је постала протестна песма и веома је распрострањена широм Украјине међу присталицама украјинског суверенитета и територијалног интегритета и уопштено онима који се противе Владимиру Путину и у Русији и у Украјини. На српски се може превести као „Путин је кретен!“, „Путин је сероња!“ или у још увредљивијим облицима.

Контекст[уреди | уреди извор]

Динамика друштвено-политичких догађаја у Украјини због почетка протестних покрета и оних који су уследили оружани сукоб на истоку земље прешао је у авион информационих ратова («war of narratives» — "ратови речи"), производећи нове "семантичке дефиниције-концепте" - често раздвајајући учеснике на "своје" и "туђе". Конкретно, то се одразило на употребу погрдних (псовки) речи, у етикетирању и употреби надимака. [6][6][7]

Историја[уреди | уреди извор]

У јануару 2014. украјинске ултрас – организоване групе фудбалских навијача – изјавиле су да подржавају Евромајдан, а у фебруару су претходно сукобљени навијачи разних тимова прогласили примирје како би се заједнички борили „против безакоња, лажи и пропаганде“. [8] У пролеће исте године ултраси су постали активни учесници борбе против концепта федерализације Украјине, што би, по њиховом мишљењу, довело до распада земље. [9] После догађаја на Криму, ултраси су организовали серију маршева „За јединствену Украјину! [10]

Дана 30. марта, такође у вези са дешавањима на Криму и сукобом у Донбасу, ултраси харковског фудбалског клуба „Металист“ и доњецког „Шахтјора“ су по први пут отпевали скандирање „Путин је кретен!“ [11] [12] [13] У исто време, историја скандирања датира још од 2010. године, када су га навијачи Металиста искористили против бившег председника кијевског Динамо клуба Григорија Суркиса („Суркис је кретен!“), који је тих година био на челу Фудбалског савеза Украјине. [2]

Широку медијску славу[3][14] композиција која је до тада била интернет-мим[11], стекла је након говора министра спољних послова Андреја Дешчице 14. јуна 2014. на митингу испред руске амбасаде у Кијеву[13][15][4][16], а увредљиви надимак Владимира Путина постао је познат широм Украјине[17][18][2][14][19].

Ја сам против тога да ви протестујете. Русија нек одступи од Украјине! Путин је кретен! Да!

— Андреј Дешчица

Дипломата је касније изјавио да је" публика тражила одговоре", па је "дипломатски бонтон пропао".

Тим истраживача који је анализирао динамику расположења корисника друштвене мреже "ВКонтакте", прецизирала је да је због изузетног значаја руског председника у сукобу, у очима присталица Евромајдана Путин је постао персонификација сукоба ("зла" или "непријатеља"[20]): као резултат тога, до септембра 2014. године, Путин се чешће помиње у увредљивом контексту са речима попут "хуйло"[21]. У исто време, бројна извођења обрада песме објављене су на Јутјубу, често праћен описом "украјинска народна песма"[2].

Анализа[уреди | уреди извор]

Мелодија са текстом на украјинском

Композиција почиње бубњем и укључује, поред скандирања "Путин (или Суркис — хуйло", трокраке силазне секвенце са слоговима "Ла ла ла ла ла ла ла ла ла ла ла ла ла ла а а"[2]. Музички део песме има неке сличности са композицијом", написаном од стране Дејвида Хеса у 1961. године. [2]

Преводилац и филолог Татјана Бонч-Осмоловска композицију је окарактерисала као "народну вербалну агресију преусмерену као одговор на агресију Русије". Хорски певајући исту матерну фразу, постављену на непоколебљив мотив, сматрала је неком врстом облика карневализације. Према Бонч-Осмоловској, "због своје једноставности, сажетости и поновљивости, употреба ове поруке може бити упоредива са методама које примењују проруски медији[22] из дана у дан понављајући исте емоционално обојене изразе: "фашисти", "хунта", "бандеровци". У овом случају, међутим, ефекат је емоционално појачан употребом баш овакве лексике, што актуелизује поруку и трансформише је у "културу смеха"[23], другим речима, кроз исмевање, руски председник се трансформисао из нечега претећег и омраженог у нешто комично[11]. Према мишљењу Бонч-Осмоловске, Татјана Силић се не слаже, сматрајући да је у пост-Мајданској Украјини формиран неонацистички покрет - што се одразило на нови језик[24].

Слажући се са значајем функције карневализације [25], Оксана Гаврилова је прецизирала да је слоган „Путин је кретен!” обављао и функције „протестовања, превазилажења страха и обезвређивања стварности“: по њеном мишљењу, месец дана након догађаја на Криму, негативне емоције грађана Украјине достигле су такав ниво да је само „катарзична“ функција псовке била недовољна. Позивајући се на Хенрија Бергсона, који је смех сматрао „анестезијом срца“, Гаврилова је написала да је вербална агресија у овом случају допуњена механизмом ослобађања кроз исмевање, омогућавајући краткотрајно ослобађање од бола, патње [11], страха и туге. [11] .

Утицај[уреди | уреди извор]

Натпис "ПТН X̆ЛО" (2014)

Током предизборне кампање 2014, Радикална странка Олега Љашка користила је слоган: «Путін — хуйло! Переможе добро!» (са украјинског „Путин је кретен! Добро ће победити!" на својим билбордима, а сам руски председник је приказан као непријатељ Украјине. [4] У мају 2014, новински сајт Нови Регион је хакован и на његовој главној адреси емитован је натпис „ПТН ХЛО“ [26] [27] [14] . У априлу 2016. године активисти покрета Весна, који су организовали „митинг” у Санкт Петербургу, на ком су тражили оставку Владимира Путина, користили су слоган „Путин хелло”. [28]

У мају-јуну 2014, посланик Врховне Раде Украјине Виталиј Чепинога објавио је на својој Фејсбук страници песму „на мотив” песме-слогана: „укр. …Щоб здавалось, що це все наснилось, // Що ніколи й не було Хуйла…”.[29] У јануару 2015. украјински посланик Олег Барна је, говорећи у Ради, на крају свог говора рекао да је „Путин хуйло“, и позвао све присутне да за њим понове овај слоган.

Након појаве песме-слогана и у вези са последичном широком дистрибуцијом најнеугоднијег (и тешко преводивог[2]) израза "хуйло" у страној штампи[4]. Гаврилова је у сарадњи са Зорјаном Тимњак предложила је рафинирани немачки превод израза: по њеном мишљењу, дословни превод Pimmel, користи се у комуникацији са децом, и да се израз треба заменити "интензивнијим" Arschloch[1].

Истраживачи из Оксфорд Џон Росенберг и Марија Терентјева, анализирајући активности уредника руске, украјинске и енглеске Википедије у оквиру теорије "управљања пажњом", открили су да је од јуна до августа 2014. чланак "Путін — хуйло!" била је међу првих десет најактивније уређиваних на украјинској Википедији. Росенберг и Терентјева такође су веровали да је употреба таквог наслова прекршила принцип неутралности Википедије.

У децембру 2019. ТВ канал ТНТ исекао из украјинске серије "Слуга народа" епизоду у којој је главни лик играо Владимир Зеленски. поставља питање "Путин [носи бренд сата] хубло?"- пуна верзија, због временске разлике, приказана је само на руском далеком истоку. [30][31][32] За неколико дана новине "Ведомости" изашао са чланком О Зеленском и хублотовом огласу за сат на насловној страни.[33]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Гаврилів, Тимняк 2017.
  2. ^ а б в г д ђ е Diemer 2015.
  3. ^ а б Kuzio 2015, стр. 112, 225.
  4. ^ а б в г Klymenko 2017, стр. 449–451.
  5. ^ Goncharova, Melkozerova 2017.
  6. ^ а б Денисюк 2018.
  7. ^ Fialkova, Yelenevskaia 2016, стр. 107, 109.
  8. ^ Krugliak M., Krugliak O. 2017, стр. 178.
  9. ^ Krugliak M., Krugliak O. 2017, стр. 179.
  10. ^ Krugliak M., Krugliak O. 2017, стр. 177–180.
  11. ^ а б в г д Havryliv 2017.
  12. ^ Dyner 2015, стр. 112–118.
  13. ^ а б Sakwa 2014, стр. 150.
  14. ^ а б в Zherebkina 2016, стр. 195.
  15. ^ Molchanov 2016, стр. 46.
  16. ^ Wilson 2014, стр. 145.
  17. ^ Knoblock 2016, стр. 26.
  18. ^ Basenko 2017, стр. 128.
  19. ^ Luhn 2014.
  20. ^ Klymenko 2017, стр. 449–450.
  21. ^ Rumshisky et al. 2017, стр. 391–404.
  22. ^ Gaufman 2016, стр. 57, 73.
  23. ^ Bonch-Osmolovskaya 2015, стр. 205.
  24. ^ Силич 2017.
  25. ^ Ковтонюк 2015.
  26. ^ Полянин 2014.
  27. ^ Виноградов 2014.
  28. ^ Громов 2016.
  29. ^ Чернюк 2014.
  30. ^ Ксения Болецкая, Артем Гирш, Алиса Штыкина (2019-12-11). „ТНТ больше не будет показывать в эфире сериал «Слуга народа» с Зеленским”. vedomosti.ru (на језику: руски). Ведомости. Архивирано из оригинала 2019-12-13. г. Приступљено 2019-12-13. 
  31. ^ „Телевизия в Русия свали сериал с участието на Зеленски заради груба шега за Путин”. news.bg (на језику: бугарски). 2019-12-12. Архивирано из оригинала 2019-12-13. г. Приступљено 2019-12-13. 
  32. ^ Дмитрий Попов (2019). „«Слугу народа» сняли с эфира, не сверившись с часами Путина: в чем ошиблись политические синоптики / Для «Слуги народа» закончилась оттепель” (на језику: руски) (28150) (Московский комсомолец изд.). „13” 
  33. ^ „«Ведомости» вышли с фотографией Зеленского и рекламой Hublot на первой полосе. Совпадение? Не думаем!”. meduza.io. 17. 12. 2019. Архивирано из оригинала 2020-02-20. г. Приступљено 2020-02-07. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Виноградов М. Шершавым языком: Для чего политики ругаются матом // Совершенно секретно : газета. — 2014. — 24 июня (№ 8/303).
  • Гаврилів O., Тимняк З. Peculiarities of translation of personal pejoratives (on the example of German and Ukrainian) (укр.) = Особливості перекладу особових пейоративів (на прикладі німецької та української мов) // Іноземна філологія. Український науковий збірник. — 2017. — Вип. 130. — С. 98—108. — ISSN 2078-2373.
  • Громов А. На Большой Морской проходит сумбурный сход против Путина // Невские новости. — 2016. — 7 апреля.
  • Денисюк Ж. З. Репрезетація етнокультурних цінностей у текстах постфольклору (укр.) // Вісник Національної академії керівних кадрів культури і мистецтв : наук. журнал. — К.: Міленіум, 2018. — № 1. — С. 62—66.
  • Из-за претензий Роскомнадзора «Новому региону» снова пришлось поменять адрес в Интернете // Областная газета / ред. Д. П. Полянин. — Екатеринбург, 2014. — 4 августа.
  • Ковтонюк Н. П. Смисловий концепт карнавалу як код прочитання дискурсу майдану (укр.) // Мовні і концептуальні картини світу / Київський нац. ун-т ім. Т. Шевченка. — 2015. — Вип. 1 (52). — С. 347—358. — ISSN 2520-6397.
  • «Путин — х*йло»: Глава украинской дипломатии выступил на митинге // НьюсБалт (NewsBalt) : информационно-аналитический портал. — 2014. — 15 июня.
  • Радченко, Дарья; Архипова, Александра (2018). „Укроп и ватник: "язык вражды" российско-украинского конфликта как нападение и защита”. Ab Imperio. 2018: 191—220. S2CID 187089472. doi:10.1353/imp.2018.0007. .
  • Чернюк С. Л. Соціально-політична та літературна комунікації в епіцентрі: поезія Євромайдану (Майдану) : [укр.] // Intermarum: історія, політика, культура. — 2014. — № 1. — С. 61—77. — ISSN 2518-7708.
  • Dyner A. M. Same Old Song and Dance? (англ.) // New Eastern Europe. — 2015. — Vol. XVIII, iss. 5. — P. 112—118. — ISSN 2083-7372.
  • Fialkova L., Yelenevskaia M. The Crisis in Ukraine and the Split of Identity in the Russian-speaking World (англ.) // Folklorica. — 2016. — 14 April (vol. 19). — P. 107, 109. — ISSN 1920-0242.
  • Goncharova O., Melkozerova V. War For Minds (англ.) // Kyiv Post. — 2017. — 18 August.
  • Luhn A. Donetsk becomes a ghost town as fearful residents flee conflict (англ.) // The Guardian. — 2014. — 6 July.
  • Rumshisky A., Gronas M., Potash P., Dubov M., Romanov A. Combining Network and Language Indicators for Tracking Conflict Intensity (англ.) // Lecture Notes in Computer Science. — Cham: Springer International Publishing, 2017. — P. 391—404. — ISBN 9783319672564. — Rumshisky, Anna; Gronas, Mikhail; Potash, Peter; Dubov, Mikhail; Romanov, Alexey; Kulshreshtha, Saurabh; Gribov, Alex (2017). „Combining Network and Language Indicators for Tracking Conflict Intensity”. Social Informatics. Lecture Notes in Computer Science. 10540. стр. 391—404. ISBN 978-3-319-67255-7. doi:10.1007/978-3-319-67256-4_31. .
  • Zherebkina, Irina A. (2016). „The Split of the Nation”. Russian Studies in Philosophy. 54 (3): 185—201. S2CID 219290098. doi:10.1080/10611967.2016.1251237. .



Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Путин_хујло!&oldid=26984615”