Раде Драинац

С Википедије, слободне енциклопедије
Раде Драинац
Раде Драинац, боем и песник
Пуно имеРаде Драинац
Датум рођења(1899-08-26)26. август 1899.
Место рођењаТрбуње код Блаца, Краљевина Србија
Датум смрти1. мај 1943.(1943-05-01) (43 год.)
Место смртиБеоград, Окупирана Србија

Радојко Јовановић (уметничко име Раде Драинац; Трбуње код Блаца, 4. или 26. август 1899 — Београд, 1. мај 1943) био је српски песник,[1] представник космополитске струје у српској поезији између Првог и Другог светског рата. Стварао је као део модернистичних тежњи (Apoliner, Sendrar).

Биографија[уреди | уреди извор]

Посвета Радета Драинца Стевану Бешевићу. Налази се у Удружењу Адлигат у Београду.
Насловница првог издања дела „Афродитин врт” Радета Драинца, део збирке Удружења Адлигат

Драинац је рођен у сиромашној породици[2] у селу Трбуњу у Топлици,[3] учио школу у Крушевцу и Француској[4] Године 1922. покренуо је часопис Хипнос.[5] Прву књигу песама под називом `Афродитин врт` штампао је 1921. године у Прокупљу у само три примерка.[6][7]

Од 1926. живео је у Паризу, где је свирао виолину као пратња уз неме филмове.[4] Услед болести, вратио се у Србију. У међуратном периоду био је новинар.[1] Као новинар листа Правда путовао је и писао из већине држава Балкана, Русије, Француске, Пољске, Грчке, Румуније, Летоније, Шведске и са Блиског истока.[8]

Његове новинарске путописне репортаже реализоване између два светска рата садрже естетске интенције у жанру.[9]

По мобилизацији, учествовао је у борбама око Ужица. Под оптужбом да је комуниста,[2] крајем 1941. су га ухапсили четници, али био је пуштен на молбу виђенијих Топличана.[10]

Од 1942. боравио је у санаторијуму код Соко Бање, где га је повремено посећивао Иво Андрић. Са туберкулозом у поодмаклом стадијуму, вратио се у Београд, у Државну општу болницу, где је умро 1. маја 1943.[11][12]

Драинац је био познат и као боем.[5]

Као сиромах, сахрањен је о државном трошку, на Новом гробљу, уз рецитацију његове песме "Нирвана" од стране глумца Миливоја Живановића.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

У Прокупљу се налази биста Драинца.[13] У Удружењу књижевника Србије у Београду (Француска 7), постављен је барељеф са његовим ликом, септембра 2013. године.[14] По њему су названи Народна библиотека „Раде Драинац“ Прокупље и Награда Драинац.[15][16]

Књижевник Иван Ивановић је написао две књиге посвећене Драинцу. По њему је названа ОШ „Раде Драинац” Београд.[17]

Историчар књижевности и универзитетски професор Јован Деретић описао је Драинца као ”градског песника” и са критичког становишта је писао позитивно о његовом раду.[5]

Дела[уреди | уреди извор]

  • 1920. Модри смех, Београд[18]
  • 1921. Афродитин врт, Прокупље[19]
  • 1923. Еротикон, Београд[20]
  • 1923. Воз одлази, Београд[21]
  • 1926. Две авантуристичке поеме (са Мони де Булијем), Београд[2]
  • 1926. Лирске минијатуре, Скопље[2]
  • 1928. Бандит или песник, Београд[2]
  • 1929. Срце на пазару, Београд[2]
  • 1930. Шпански зид и наша љубав, Београд[2]
  • 1930. Банкет, Београд[2]
  • 1934. Расветљење, Београд[2]
  • 1935. Драгољуб Јовановић или сељачки Наполеон, Београд[2]
  • 1938. Улис, Београд[2]
  • 1938. Осврти, Београд[2]
  • 1938. Човек пева, Београд[2]
  • 1940. Дах земље, Београд[2]
Постхумно објављена[уреди | уреди извор]
  • 1925. Азил за бескућнике или универзална радионица мртвачких сандука[22]
  • 1963. Црни дани, Београд, приредио Р. Пешић[2]
  • 1993. Пламен у пустињи, Београд[23]
  • 1999. Дела Радета Драинца 01 - 10, Београд, Приредио Г. Тешић[24]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 163. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м „Rade Drainac Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-11-21. Приступљено 2020-12-28. 
  3. ^ Boško Novaković (1971). Živan Milisavac, ур. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon] (на језику: српскохрватски). Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia): Matica srpska. стр. 101, 102. 
  4. ^ а б „Rade Raka Drainac: Bandit ili pesnik boemskog Beograda | Ko je bio...”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 
  5. ^ а б в „Jovan Deretic: Kratka istorija srpske knjiћevnosti”. www.rastko.rs. Приступљено 2020-12-28. 
  6. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2021-08-20. 
  7. ^ https://www.juznevesti.com. „Biblioteka obeležava 100 godina od štampanja prve knjige u Prokuplju”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2021-08-20. 
  8. ^ Lazarević, Velibor (2013). „Rade Drainac - Sedam decenija posle”. Materijalna I Duhovna Kultura Kosova I Metohije: 74. 
  9. ^ Дувњак Радић, Жаклина (2018). Естетика новинарске путописне репортаже у међуратној српској књижевности. Нови Сад: Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду. стр. 8. 
  10. ^ „Novinska agencija Beta”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). Архивирано из оригинала 20. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-20. 
  11. ^ "Српски народ", 8. мај 1943
  12. ^ Lazarević, Velibor (2013). „Rade Drainac - Sedam decenija posle”. Materijalna I Duhovna Kultura Kosova I Metohije: 78, 79. 
  13. ^ Борисављевић, Д. „Калемегдан чека Драинца”. Politika Online. Приступљено 2020-12-28. 
  14. ^ Барељеф Радету Драинцу („Вечерње новости“, 16. септембар 2013)
  15. ^ „ПОЧЕТНА СТРАНА - Народна библиотека "Раде Драинац" Прокупље”. www.bibliotekaprokuplje.org.rs. Приступљено 2020-12-28. 
  16. ^ https://www.juznevesti.com. „Drainčevi susreti pesnika”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 
  17. ^ „ОШ " РАДЕ ДРАИНАЦ " Палилула, Београд”. osradedrainacpalilula.nasaskola.rs. Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 2020-12-28. 
  18. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Модри смех :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. [мртва веза]
  19. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Афродитин врт :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. [мртва веза]
  20. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Еротикон :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. [мртва веза]
  21. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Воз одлази :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. [мртва веза]
  22. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Азил за бескућнике или универзална радионица мртвачких сандука Русин а.д. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. [мртва веза]
  23. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Пламен у пустињи & Писма љубави :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. [мртва веза]
  24. ^ „SABRANA DELA RADA DRAINCA”. www.knjizara.zavod.co.rs. Приступљено 2020-12-28. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Икона за клице

Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Раде_Драинац&oldid=27542623”