Радослав Радивојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радослав Радивојевић
Пуно имеРадослав Радивојевић
Датум рођења(1943{{month}}{{{day}}})1943.
Место рођењаПодујево
 Краљевина Југославија
(под немачком окупацијом)
Датум смрти27. јануар 2009.(2009-01-27) (65/66 год.)
Место смртиВрање
 Србија

Радослав Радивојевић (Подујево, 1943Врање, 2009) био је српски редитељ, глумац, књижевник и историчар позоришта, дугогодишњи директор Позоришта „Бора Станковић“ у Врању.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Подујеву, одрастао у Урошевцу, дипломирао на Факултету драмских уметности (1970) и на Економском факултету (1972) Универзитета у Београду. Једно време радио у Радио-телевизији Београд, а онда 1972, по конкурсу, долази за управника и редитеља у Позориште „Бора Станковић“ у Врању. Од скромног ансамбла који је затекао створио је професионално позориште са школом за младе глумце.[2]

Захваљујући Радивојевићу, Врање је од 1978. до 1991. године било стални домаћин Фестивала аматерских позоришта Србије, а од 1992. до 1997. године суорганизатор Фестивала драмских аматера Југославије. Због изванредних редзултата Општина Врање 1997. године доноси одлуку којом Позориште „Бора Станковић“ постаје професионално. Од тада, па до његове смрти изведено је преко 50 премијера. Са представом „Кривово“, по тексту Радосава Стојановића и у режији Југа Радивојевића, Позориште „Бора Станковић“ победник је Сусрета професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ 2003. године

Радослав Радивојевић 1979. године оснива манифестацију „Борини позоршни дани“, на којој су, за његова живота, гостовала бројна позоришта из земље и иностранства, извевши преко 400 представа. Он сам режирао је преко сто представа за децу и одрасле, а глумио у педесетак.

Преминуо је 27. јануара 2009. године у Врању. Сахрањен је 31. јануара у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Дела[уреди | уреди извор]

Драме[уреди | уреди извор]

  • Чемер,
  • Бели мост,
  • Жудња.

Драматизације[уреди | уреди извор]

  • Нечиста крв,
  • Увела ружа,
  • Божји људи,
  • Газда Младен, све по делу Боре Станковића.

Улоге у филмовима[уреди | уреди извор]

Књиге из историје позоришта[уреди | уреди извор]

  • Позоришни живот Врања, монографија, Врање, 1987,
  • 25 година „Бориних позоришних дана, Врање, 2005,
  • Позоришни времеплов Врања од 1896. до 2006. године, Врање, 2006.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Desetogodišnjica smrti Radoslava Radivojevića”. VRANJENEWS (на језику: српски). 2019-01-27. Приступљено 2024-02-13. 
  2. ^ „Ljiljana Radivojević: Radoslav je za pozorište želeo uvek više VIDEO”. VRANJENEWS (на језику: српски). 2021-11-03. Приступљено 2024-02-13. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]