Радослав Хлапен
Радослав Хлапен је био војсковођа Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) и српски обласни господар из друге половине XIV века, који је владао Бером, Воденом и Костуром, у Егејској Македонији. О његовом животу и владавини, сачувано је веома мало података,[1] а био је оснивач Кучевишког манастира у Кучевишту код Скопља.
Живот[уреди | уреди извор]
Процењује се да је Радослав Хлапен рођен око 1322. године[2] тј. почетком треће деценије XIV века.
Он је био војсковођа Душана Силног који је учествавао у његовим освајањима. Према наводима Јована Кантакузина (1347—1354), он је могао бити међу српским великашима,[а] који су крајем јесени 1350. године, после његове успешне офанзиве у Егејској Македонији, дошли у Бер и понудили Кантакузину своју војну подршку, ако настави рат против цара Душана. Он за Хлапена каже да „заиста беше међу веома угледнима по роду близак Краљу (Душану),[б] a имао је под собом и војску која није за потцењивање и велико имање“.[3] Кантакузин у том тренутку није био спреман да започне са офанзивом, а већ наредне године је, према наводима „Јањинске хронике“, Хлапен освојио Бер и друге околне градове, које је Кантакузин заузео током 1350. године.[3] Поједини историчари сматрају, да му је након тога Душан поверио управу над њима.
После његове смрти 1355. године, он је наставио да управља том облашћу, као обласни господар, који је формално признавао власт његовог сина и наследника Уроша (1355—1371). Његов непосредни сусед, господар Трикале цезар Гргур Прељуб је погинуо у борбама почетком 1356. године, а његова удовица Ирина, која је заједно са сином Томом потиснута из те области, преудала се за Хлапена, који је посинио младог Тому. Већ 1359. године, он је покренуо офанзиву на Тесалију, којом је тада владао Душанов полубрат Синиша (1359—1370), током које је заузео тврђаву Дамасис, која се налазила на северу Тесалије. Ратне операције нису настављене, већ је дошло до мировних преговора који су се окончали договором према коме је Синиша уступио Хлапену Костур и област око њега, а његов посинак Тома је ожењен Синишином ћерком Маријом.
После Маричке битке 1371. године и пропасти Мрњавчевића, Хлапен је постао један од моћнијих обласних господара, пошто се њихов наследник и његов зет, краљ Марко (1371—1395), с обзиром на испражњеност његове територије након маричке битке уздао у његову помоћ у одбрани својих земаља.[1] Не зна се када је тачно умро Радослав Хлапен, али је то, највероватније, било 1383. или 1385. године.[2][4] Неизвесно је да ли су његове територије након његове смрти преузеле Османлије или Грци. Пре ће бити Грци с обзиром да Хлапен није био турски вазал а родбински је био повезан са Маријом Ангелином. Било како било Османлије су 1402. године ушле и запоселе Тесалију.
У свом браку са Ирином, Радослав је највероватније имао три ћерке:[2]
- Јелену, која је била удата Марка Мрњавчевића
- Марију, која је била удата за цезара Алексија Анђела, господара Трикале
- ћерку непознатог имена, удату за Николу Багаса
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Јован Кантакузин једног од великаша назива Хлапеном, али део историчара сматра да је велико питање да ли се ту ради о Радославу Хлапену, као и то да ли су још неки Кантакузинови наводи у том делу тачни.
- ^ Према византијском схватању, постојао је само један цар, док су сви остали узурпатори те титуле, због чега Душана назива Краљем, иако је он 1346. године носио титулу цара.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Група аутора (1982). Историја српског народа II. Београд.
- ^ а б в „Radoslav Hlapen, Seigneur de Kastoria b. Abt 1322 of, Kastoria, Makedonia, Greece d. Bet 1383 and 1385”. Архивирано из оригинала 18. 07. 2011. г. Приступљено 3. 3. 2010.
- ^ а б Византијски извори за историју народа Југославије VI. Београд: Византолошки институт САНУ. 1986.
- ^ „Medieval Lands project - Serbia: ''Irina ([1328/30]-after 1361).''”. Приступљено 3. 3. 2010.