Ралф Стајнман

С Википедије, слободне енциклопедије
Ралф Стајнман
Ралф Стајнман
Лични подаци
Датум рођења(1943-01-14)14. јануар 1943.
Место рођењаМонтреал, Квебек, Канада
Датум смрти30. септембар 2011.(2011-09-30) (68 год.)
Место смртиМенхетн, Њујорк, САД
Пребивалиште Канада
 САД
ОбразовањеУниверзитет Харвард
Научни рад
ПољеИмунологија, Ћелијска биологија
ИнституцијаУниверзитет Рокфелер Њујорк
Познат поОткрићу дендритичних ћелија и њихове улоге у адаптивном имунитету
Награде Нобелова награда за медицину
Нобелову награду је добио заједно са Жилом Хофманом и Брусом Бојтлером за истраживања у области имунског система

Ралф Стајнман (14. јануар 1943 — 30. септембар 2011) је био канадски имунолог и ћелијски биолог на Рокфелеровом Универзитету, који је 1973. осмислио термин дендритске ћелије, док је радио као постдипломац у лабораторији Занвил А Кон, на Рокфелер универзитету и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину за 2011.[1]

Живот[уреди | уреди извор]

Ралф Стајнман је рођен (14. јануара 1943) у болници краљице Викторије у Монтреалу, Канада, као друго од четворо деце, у породици јеврејских имиграната Ирвина Стајнмана и Нети Стајнман (рођене 1917).[2][3][4][5] Убрзо након његовог рођења породица се преселила у Шербрук (Квебек), где је његов отац отворио продавницу одеће. У њој је Ралф са браћом Симором и Марком и сестром Џони, радио викендом помажући оцу и мајци.[6]

Основно образовање стекао је Шербруку. Дипломирао је 1963. на Универзитету Макгил, а докторирао 1968. у Медицинској школи на Харварду. Након проласка кроз обавезну лекарску праксу у Масачусетској Главној болници током 1970. Стајнман започиње свој рад и истраживања у лабораторији за физиологију ћелија и имунологију, на Универзитету Рокфелер. Следе нова унапређења и звања: 1972. вишег предавача, 1976. ванредни професор и 1988. професор, Да би 1998. Стајнман био именован за директора Центра за имунолошка истраживања и имунопатологију „Кристофер Браун”.

Нажалост, Стајнман је умро 30. септембра, 2011, само неколико сати пре званичног објављивања да је један од три добитника Нобелове награде за физиологију или медицину за 2011. Додела ове награде тиме је постала коначно и највеће признање Стајнману за његово животно дело. Сахрањен је на гробљу у Њујорку. Сахрани (у кругу породице) су поред његове мајке (92) и сестре, присуствовали његов син Адам, ћерке Алексеја и Лесли и његова три унука.[7]

Допринос науци[уреди | уреди извор]

Стајнманов најзначајнији допринос науци је откриће функција дендритских ћелија имунског система и других компоненти имунског система које су у стању да спрече појаву инфекције и других заразних болести. За ово и друга открића у имунологију Ралфу Стајнману је заједно са Брусом Бојтлером и Жилом Офманом додељена Нобелова награда за физиологију или медицину за 2011.

Нажалос Стајнман је преминуо 30. септембра у 68, не примивши ово велико признање. Он је четири године пре смрти оболео од рака панкреаса и његов живот је продужен управо захваљујући његовим открићима. Наиме он је користећи комбинацију оперативног лечења, стандардне хемотерапије и имунотерапију експерименталним дендритичним-ћелијама које је сам произвео. Иако се Нобелова награда не додељује постхумно, Нобелов комитет је најавио да награду неће преименовати, јер одбор није знао за Стајнманову смрт све до доношења одлуке.

Стајнманова ћерка, Алексис Стајнман, о допринос науци, свог оца овако каже;


Стајнманова рана истраживање, спроведена у сарадњи са покојним Занвил Коном у Институту Рокфелер, почела су као покушај да се објасни функција примарних белих ћелија имунског система — великог „прождрљивог” макрофага и специфичних лимфоцита, који функционишу на различите начине како би са лица места, уклонили и уништили заразне микроорганизама и туморске ћелије.[8]

Својим истраживањима у имунологији, Стајнманово откриће дендритских ћелије створило је терапијске могућности за велики број тешких болести. Способност дендритских ћелија за одбрану организма од аутоимуних агенаса може бити каналисан и употребљен у лечењу алергија, трансплантацији и аутоимуним болестима попут дијабетеса типа 1, мултипле склерозе и псоријазе. Осим тога, техника развијена од стране Стајнмана, којом је он омогућио да дендритске ћелије могу ефикасно функционисати у епрувети утрла је пут развоју бројних форми дендритских ћелија туморских вакцина за различите врсте рака, од којих су неке сада у клиничким испитивањима.[9]

Стајнман је боловао од тешке прогресивне малигне болести али је вероватно продужио свој живот терапијом која је била заснована на његовом оригиналном истраживању тврде његови најближи рођаци. Стајнман се „борио” са раком панкреаса последњих 4,5 година живота, а његово здравље се нагло погоршало последњих неколико недеља пред смрт. О томе Линда Стајнман каже;

"Он је користио сопствену имуно терапије за лечење своје болести… Не могу вам рећи како је он то радио јер је превише сложено.. Он је радио са колегама са Универзитета Харвард и Универзитета Џонс Хопкинс у Балтимору на овој врсти терапије. Ми чврсто верујемо да му је терапија коју је он развио помогла — да продужи сопствени живот, јер је рак панкреаса од кога је боловао био у смртоносној форми ".[7]

Библиографија[уреди | уреди извор]

1. Anandasabapathy N, Victora GD, Meredith M, Feder R, Dong BJ, Kluger C, Yao KH, Dustin ML, Nussenzweig MC, Steinman RM, Liu K Flt3L controls the development of radiosensitive dendritic cells in the meninges and choroid plexus of the steady-state mouse brain. PMID 21788405 J EXP MED 2011 AUG 1;208(8):1695-1705

2. Maamary J, Array F, Gao Q, Garcia-Sastre A, Steinman RM, Palese P, Nchinda G Newcastle Disease Virus Expressing a Dendritic Cell-Targeted HIV Gag Protein Induces a Potent Gag-Specific Immune Response in Mice. PMID 21159873 J VIROL 2011 MAR;85(5):2235-2246

3. Flynn BJ, Kastenmuller K, Wille-Reece U, Tomaras GD, Alam M, Lindsay RW, Salazar AM, Perdiguero B, Gomez CE, Wagner R, Esteban M, Park CG, Trumpfheller C, Keler T, Pantaleo G, Steinman RM, Seder R Immunization with HIV Gag targeted to dendritic cells followed by recombinant New York vaccinia virus induces robust T-cell immunity in nonhuman primates. PMID 21467219 PMCID 3084061 PROC NAT ACAD SCI USA 2011 APR 26;108(17):7131-7136

4. Idoyaga J, Lubkin A, Fiorese C, Lahoud MH, Caminschi I, Huang YX, Rodriguez A, Clausen BE, Park CG, Trumpfheller C, Steinman RM Comparable T helper 1 (Th1) and CD8 T-cell immunity by targeting HIV gag p24 to CD8 dendritic cells within antibodies to Langerin, DEC205, and Clec9A. PMID 21262813 PMCID 3038758 PROC NAT ACAD SCI USA 2011 FEB 8;108(6):2384-2389

5. Idoyaga J, Steinman RM SnapShot: Dendritic Cells. PMID 21854989 CELL 2011 AUG 19;146(4):660-186

6. Sierra-Filardi E, Estecha A, Samaniego R, Fernandez-Ruiz E, Colmenares M, Sanchez-Mateos P, Steinman RM, Granelli-Piperno A, Corbi AL Epitope mapping on the dendritic cell-specific ICAM-3-grabbing non-integrin (DC-SIGN) pathogen-attachment factor. PMID 19879650 MOL IMMUNOL 2010 JAN;47(4):840-848

7. Tewari K, Flynn BJ, Boscardin SB, Kastenmueller K, Salazar AM, Anderson CA, Soundarapandian V, Ahumada A, Keler T, Hoffman SL, Nussenzweig MC, Steinman RM, Seder RA Poly(I:C) is an effective adjuvant for antibody and multi-functional CD4+ T cell responses to Plasmodium falciparum circumsporozoite protein (CSP) and alpha DEC-CSP in non human primates. PMID 20846528 VACCINE 2010 OCT 21;28(45):7256-7266

8. Cheong C, Choi JH, Vitale L, He LZ, Trumpfheller C, Bozzacco L, Do Y, Nchinda G, Park SH, Dandamudi DB, Shrestha E, Pack M, Lee HW, Keler T, Steinman RM, Park CG Improved cellular and humoral immune responses in vivo following targeting of HIV Gag to dendritic cells within human anti-human DEC205 monoclonal antibody. PMID 20668230 BLOOD 2010 NOV 11;116(19):3828-3838

9. Cheong C, Matos I, Choi JH, Schauer JD, Dandamudi DB, Shrestha E, Makeyeva JA, Li XJ, Li PW, Steinman RM, Park CG New monoclonal anti-mouse DC-SIGN antibodies reactive with acetone-fixed cells. J IMMUNOL METHOD 2010 AUG 31;360(1-2):66-75

10. Steinman RM Some active areas of DC research and their medical potential Preface. EUR J IMMUNOL 2010 AUG;40(8):2085-2088

11. Do Y, Koh H, Park CG, Dudziak D, Seo P, Mehandru S, Choi JH, Cheong C, Park S, Perlin DS, Powell BS, Steinman RM Targeting of LcrV virulence protein from Yersinia pestis to dendritic cells protects mice against pneumonic plague. PMID 20812236 EUR J IMMUNOL 2010 OCT;40(10):2791-2796

12. Dhodapkar MV, Sznol M, Wang D, Chuang E, Carvajal R, Kluger H, Ramakrishna V, Vitale L, Davis T, Steinman RM, Keler T Early Development of CDX-1401, a Novel Vaccine Targeting NY-ESO-1 to the Dendritic Cell Receptor DEC-205, in Combination with Toll-Like Receptor (TLR) Agonists. J IMMUNOTHER 2010 OCT;33(8):895-896

13. Cheong C, Matos I, Choi JH, Dandamudi DB, Shrestha E, Longhi MP, Jeffrey KL, Anthony RM, Kluger C, Nchinda G, Koh H, Rodriguez A, Idoyaga J, Pack M, Velinzon K, Park CG, Steinman RM Microbial Stimulation Fully Differentiates Monocytes to DC-SIGN/CD209(+) Dendritic Cells for Immune T Cell Areas. PMID 21029863 PMCID 3150728 CELL 2010 OCT 29;143(3):416-429

14. Romani N, Thurnher M, Idoyaga J, Steinman RM, Flacher V Targeting of antigens to skin dendritic cells: possibilities to enhance vaccine efficacy. PMID 20368713 IMMUN CELL BIOL 2010 MAY-JUN;88(4):424-430

15. Nchinda G, Amadu D, Trumpfheller C, Mizenina O, Uberla K, Steinman RM Dendritic cell targeted HIV gag protein vaccine provides help to a DNA vaccine including mobilization of protective CD8(+) T cells. PMID 20160099 PROC NAT ACAD SCI USA 2010 MAR 2;107(9):4281-4286

16. Flacher V, Tripp CH, Stoitzner P, Haid B, Ebner S, Del Frari B, Koch F, Park CG, Steinman RM, Idoyaga J, Romani N Epidermal Langerhans Cells Rapidly Capture and Present Antigens from C-Type Lectin-Targeting Antibodies Deposited in the Dermis. PMID 19890348 J INVEST DERMATOL 2010 MAR;130(3):755-762

17. Steinman RM, Idoyaga J Features of the dendritic cell lineage. PMID 20193008 IMMUNOL REV 2010 MAR;234():5-17

18. Bozzacco L, Trumpfheller C, Huang YX, Longhi MP, Shimeliovich I, Schauer JA, Park CG, Steinman RM HIV gag protein is efficiently cross-presented when targeted with an antibody towards the DEC-205 receptor in Flt3 ligand-mobilized murine DC. PMID 19830741 PMCID 2933266 EUR J IMMUNOL 2010 JAN;40(1):36-46

19. Tripp CH, Sparber F, Hermans IF, Idoyaga J, Steinman RM, Romani N, Stoitzner P Improvement of intradermal immunization against melanoma. EXP DERMATOL 2010 FEB;19(2):185

20. Brohm C, Steinmann RM, Friesland M , Lorenz IC , Patel A , Penin F , Bartenschlager R , Pietschmann T Characterization of Determinants Important for Hepatitis C Virus p7 Function in Morphogenesis by Using trans-Complementation. PMID 19726506 J VIROL 2009 NOV 15;83(22):11682-11693

21. Hemmi H , Idoyaga J , Suda K , Suda N , Kennedy K , Noda M , Aderem A , Steinman RM A New Triggering Receptor Expressed on Myeloid Cells (Trem) Family Member, Trem-Like 4, Binds to Dead Cells and Is a DNAX Activation Protein 12-Linked Marker for Subsets of Mouse Macrophages and Dendritic Cells. PMID 19155473 J IMMUNOL 2009 FEB 1;182(3):1278-1286

22. Wang B , Kuroiwa JMY , He LZ , Charalambous A , Keler T , Steinman RM The Human Cancer Antigen Mesothelin Is More Efficiently Presented to the Mouse Immune System when Targeted to the DEC- 205/CD205 Receptor on Dendritic Cells. PMID 19769731 Annals of the New York Academy of Sciences: CANCER VACCINES 2009;6-17

23. Yamazaki S , Steinman RM Dendritic cells as controllers of antigen-specific Foxp3(+) regulatory T cells. PMID 19286352 PMCID 2680740 J DERMATOLOGICAL SCI 2009 MAY;54(2):69-75

24. Choi JH, Do YK, Cheong C , Koh H, Boscardin SB, Oh YS, Bozzacco L, Trumpfheller C, Park CG, Steinman RM Identification of antigen-presenting dendritic cells in mouse aorta and cardiac valves. PMID 19221394 PMCID 2699134 J EXP MED 2009 MAR 16;206(3):497-505

25. Idoyaga J , Suda N , Suda K , Park CG , Steinman RM Antibody to Langerin/CD207 localizes large numbers of CD8 alpha(+) dendritic cells to the marginal zone of mouse spleen. PMID 19168629 PMCID 2635812 PROC NAT ACAD SCI USA 2009 FEB 3;106(5):1524-1529

26. Breton G, Yassine-Diab B, Cohn L , Boulassel MR , Routy JP , Sekaly RP , Steinman RM siRNA Knockdown of PD-L1 and PD-L2 in Monocyte-Derived Dendritic Cells only Modestly Improves Proliferative Responses to Gag by CD8(+) T Cells from HIV-1-Infected Individuals. PMID 19562472 J CLIN IMMUNOL 2009 SEP;29(5):637-645

27. Stahl-Hennig C, Eisenblatter M, Jasny E, Rzehak T, Tenner-Racz K, Trumpfheller C, Salazar AM, Uberla K, Nieto K, Kleinschmidt J, Schulte R , Gissmann L , Muller M , Sacher A , Racz P , Steinman RM , Uguccioni M , Ignatius R Synthetic Double-Stranded RNAs Are Adjuvants for the Induction of T Helper 1 and Humoral Immune Responses to Human Papillomavirus in Rhesus Macaques. PMID 19360120 PMCID 2660151 PLOS PATHOG 2009 APR;5(4):195-209

28. Longhi MP , Trumpfheller C , Idoyaga J , Caskey M , Matos I , Kluger C , Salazar AM , Colonna M , Steinman RM Dendritic cells require a systemic type I interferon response to mature and induce CD4(+) Th1 immunity with poly IC as adjuvant. PMID 19564349 PMCID 2715098 J EXP MED 2009 JUL 6;206(7):1589-1602

29. Steinman RM Some Scientific and Organizational Challenges in Cancer Immunology. PMID 19769730 Annals of the New York Academy of Sciences: CANCER VACCINES 2009;1-5

30. Mukhopadhaya A , Hanafusa T , Jarchum I , Chen YG , Iwai Y , Serreze DV , Steinman RM, Tarbell KV, DiLorenzo TP Selective delivery of beta cell antigen to dendritic cells in vivo leads to deletion and tolerance of autoreactive CD8(+) T cells in NOD mice. PROC NAT ACAD SCI USA 2008 APR 29;105(17):6374-6379

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: енглески) Steinman RM, Cohn ZA (1973). „Identification of a novel cell type in peripheral lymphoid organs of mice. I. Morphology, quantitation, tissue distribution”. J. Exp. Med. 137 (5): 1142—62. PMC 2139237 Слободан приступ. PMID 4573839. doi:10.1084/jem.137.5.1142. Приступљено 8. октобар 2011
  2. ^ (језик: енглески) Canadian scientist wins Nobel prize days after death Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јул 2015), Приступљено 8. октобар 2011
  3. ^ (језик: енглески)Bar-Mitzvah of Steinman’s brother Mark Charles (Canadian Jewish Review) Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2011), Приступљено 8. октобар 2011
  4. ^ (језик: енглески) Seymour David Steinman, Приступљено 8. октобар 2011
  5. ^ (језик: енглески) Canadian Jewish Review: Mark Charles Steinman Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2012), Приступљено 8. октобар 2011
  6. ^ (језик: енглески) ASCB Profile: Ralph M. Steinman, Приступљено 8. октобар 2011
  7. ^ а б (језик: енглески) Aaron Derfel, Canadian scientist wins Nobel prize days after death The Montreal Gazette 2011 Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јул 2015), Приступљено 8. октобар 2011
  8. ^ (језик: енглески) Rockefeller University scientist Ralph Steinman, honored today with Nobel Prize for discovery of dendritic cells, dies at 68 The Rockefeller University 2011 Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2018), Приступљено 8. октобар 2011
  9. ^ (језик: енглески) Henry G. Kunkel, Ralph M. Steinman (1943—2011)-2011 Nobel Prize in Physiology or Medicine The Rockefeller University 2011, Приступљено 8. октобар 2011

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ралф_Стајнман&oldid=25944347”