Рамаћа

Координате: 44° 05′ 00″ С; 20° 41′ 00″ И / 44.083333° С; 20.683333° И / 44.083333; 20.683333
С Википедије, слободне енциклопедије

Рамаћа
Чесма крајпуташ
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ГрадКрагујевац
Становништво
 — 2011.Пад 318
Географске карактеристике
Координате44° 05′ 00″ С; 20° 41′ 00″ И / 44.083333° С; 20.683333° И / 44.083333; 20.683333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина255 m
Рамаћа на карти Србије
Рамаћа
Рамаћа
Рамаћа на карти Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Рамаћа је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 318 становника. У селу се налази црква светог Николе, са краја XIV века. Насеље је основано 1720. године. Под њивама се налази 531,4 ha, воћњацима 153,56 ha, виноградима 5,26 ha, ливадама 161,86 ha, пашњацима 94,92 ha док остало земљиште заузима 14,03 ha.

Црква светог Николе[уреди | уреди извор]

Црква светог Николе у Рамаћи припада епархији шумадијској Српске православне цркве. Подигли су је крајем XIV века (између 1389. и 1395. године) непознати ктитори (свештеник са сином и братом), а кнегиња Милица га је 1395. године приложила светогорском манастиру Светог Пантелејмона.

Радови на откривању и заштити живописа у унутрашњости цркве су изведени у периоду од 1956. до 1958. године, а црква у Рамаћи се данас налази под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог значаја[1].

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Рамаћа живи 300 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,9 година (49,2 код мушкараца и 52,5 код жена). У насељу има 136 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.212
1953. 1.108
1961. 930
1971. 751
1981. 612
1991. 454 444
2002. 340 342
2011. 318
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
332 97,64%
непознато
  
7 2,05%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Црква светог Николе — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Рамаћа, црква светог Николе”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]