Расински корпус ЈВуО

С Википедије, слободне енциклопедије
Расински корпус
Припадници Расинског корпуса са командантом мајором Драгутином Кесеровићем на Жељину, 1. новембра 1942. године, непосредно после немачке операције Копаоник.
Постојање1942-1945
Место формирања:
Копаонички и Жупски срез
Формацијакорпус
Јачина300-1.500
ДеоЈугословенске војске у отаџбини
Ангажовање
Команданти
КомандантВојвода пуковник Драгутин Кесеровић

Расински корпус (Горски штаб 23) је био корпус у саставу Југословенске војске у Отаџбини, а његов командант је био војвода копаонички пуковник Драгутин Кесеровић. Представљао је једну од најуспешнијих, најбројнијих и најактивнијих формација Југословенске војске у Отаџбини током читавог Другог светског рата.

Ускршња посланица из листа "Слобода или смрт", званичког гласника Расинског корпуса ЈВуО 1944.

Историјат[уреди | уреди извор]

Операција Копаоник[уреди | уреди извор]

Ослобођење Крушевца (1944)[уреди | уреди извор]

Наредбом од 30. априла 1944. године, формирана је Расинско-топличка група корпуса, а за њеног команданта је постављен мајор Кесеровић. У састав групе корпуса су, поред Расинског, ушли још Топлички и Јастребачки корпус.

Дана 14. октобра 1944. године, Расински корпус на челу са пуковником Кесеровићем, ослобађа Крушевац и разоружава тамошњи немачки гарнизон, у којем су се налазили и припадници Руског заштитног корпуса. У центру града је приређен дочек Црвеноармејаца, као и митинг на којем су говорили пуковник Кесеровић и савезнички официри.

Састав корпуса[уреди | уреди извор]

Штаб[уреди | уреди извор]

Штабни (пратећи) батаљон[уреди | уреди извор]

Бројност[уреди | уреди извор]

Почетком 1942. године, Расински корпус је бројао 300 наоружаних и активних припадника. Дана 15. априла, мајор Кесеровић је издао обавезујуће упутство за формирање бригада корпуса у копаоничком и жупском срезу, које морају имати штаб, штабну чету, команданта бригаде, ађутанта или заменика команданта бригаде, писара и ордонанса, као и да сваки батаљон у бригади мора бројати по 100 људи, односно 2 чете од по 50 људи, док чете треба да буду састављене од 2 вода од по по 50 припадника.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Четничка организација у крушевачком округу (1941—1945), Историјски архив Крушевац, с. 37.