Расковник (старословенска митологија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Четворолисна црвенка детелина — српски расковник
Разноротка — бугарски расковник
Pulsatílla — украјински клин-трава
У Србији само јеж може да нађе расковника и помогне људима да га пронађу

У словенском фолклору расковник или разковнич је магична биљка. Према предању, расковник има магично својство да откључа или открије све што је закључано или затворено. Међутим, легенде тврде да је ноторно тешко препознати биљку, а наводно су само одређене хтоничне животиње у стању да је идентификују.[1][2][3][4]

Имена[уреди | уреди извор]

Трава је позната под много имена међу Јужним Словенима, а називи се значајно разликују по регионима. Док су разковниче и расковник уобичајени називи у бугарском и српском језику, а корен је сачуван и у лесковачком говору као расков, у неким деловима Македоније познат је као еж трава („јежева трава”). У околини Бара (југоисточна Црна Гора) појам је демир-бозан, турцизам који значи „разбијач гвожђа”. У Срему се биљка назива шпиргаста трава (hapax legomenon),[5] у Славонији је позната као земаљски кључ, а у словеначкој Савињској долини као мавричин корен („дугин корен”).[6]

Опис и својства[уреди | уреди извор]

Традиционално се сматра да би мало људи, ако их уопште има, могло препознати биљку.[7] Међутим, у бугарским изворима расковник се понекад описује као биљка која личи на детелину са четири листа. Расте на ливадама и може се брати или док је зелена и цвета или на сену, када се већ осуши. Иако није нужно ретка, нити успева само на удаљеним локацијама, неупућенима је ипак немогуће препознати.[8] По речима српског лингвисте и фолклористе Вука Стефановића Караџића, То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе.[9]

Према легенди, расковник је могао да откључа сваку капију или катанац, без обзира на величину, материјал или кључ. Такође је могао да открије благо закопано у земљи: у бугарским веровањима, могао је да расцепи земљу на месту где је благо лежало како би људи могли да га лоцирају.[10] У неким крајевима Србије само благо је био црнац у ланцима који је тражио да му се донесе расковник. Расковник би раскинуо ланце и човек би нестао у земљи да би га заменио котао напуњен златницима.[11] Неки извори расковник описују као гранчицу коју животиње проналазе да би спасили своју младунчад из замке.[12] Остала натприродна својства која Бугари приписују овој биљци укључују алхемијску способност претварања гвожђа у злато, општију способност да заувек учини срећним[13] или богатим онога ко ју је убрао.[14] У неким тумачењима, расковник је дивна биљка која чини истинитим све што пожели особа која поседује биљку.[15]

Налажење[уреди | уреди извор]

Верује се да су расковник тражили ловци на благо, чаробњаци и травари који су желели његове магичне моћи за личну корист. У Србији се веровало да постоје одређена блага, као што је Благо цара Радована, које се није могло откључати на други начин осим помоћу расковника.[16]

Како су, према бугарском народном предању, корњаче биле једина бића која су познавала изглед биљке и локацију на којој расте, такви би покушавали да дођу до расковника преваром корњаче. Пронашли би место за гнежђење корњача и оградили га оградом док је корњача одсутна. Када се врати, корњача не би могла да приступи својим јајима, па би се вратила са расковником како би пробила ограду. Тако би корњача открила биљку и људи би је стекли од корњаче којој више није потребна.[17][18][19]

Док је превара корњаче била најпопуларнија метода у бугарској митологији, у Далмацији легенда се односи на змије,[20] а код Срба друга верзија укључује закључавање младих јежева у кутију да их мајка откључа. У Србији би се такође морао брзо узети расковник, јер би га јеж након употребе прогутао. У сваком случају, корњаче, змије и јежеви су животиње са хтонским карактеристикама које су у јужнословенској традицији често на различите начине повезивале са подземљем.[20]

Метафоричка употреба[уреди | уреди извор]

Митска биљка ушла је у савремени бугарски речник као метафора за магични кључ или лек у ширем смислу. Израз „пронаћи разковниче” значи пронаћи решење за одређени проблем, обично сложен или тежак.[21] Разковниче је и уобичајени бугарски назив за биљку европска водена детелина (Marsilea quadrifolia) која по свом изгледу има много сличности са описима митског расковника.[22] У источној Србији расковник се такође односи на специфичну биљку која се користи у народној медицини, а то је Laserpitium siler [en].[23]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стойнев, Анани; Димитър Попов; Маргарита Василева; Рачко Попов (2006). „Костенурка”. Българска митология. Енциклопедичен речник (на језику: бугарски). изд. Захари Стоянов. стр. 165. ISBN 954-739-682-X. 
  2. ^ Старева, Лилия (2007). Български магии и гадания (на језику: бугарски). Труд. стр. 243—244. ISBN 978-954-528-772-5. 
  3. ^ Раденковић, Љубинко (2000—2001). Расковник у кругу сличних биљака (на језику: српски). Slavic Gate. Архивирано из оригинала 25. 6. 2010. г. Приступљено 24. 8. 2010. 
  4. ^ Јасмина С., Јокић (2018). „Семантика и функција расковника у „Божјим људима’’ Борисава Станковића”. Књижевност и језик. LXV/3–4: 3931, 329. 
  5. ^ Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. 17. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. 1959. стр. 735. 
  6. ^ Раденковић, Љубинко (2000—2001). Расковник у кругу сличних биљака (на језику: српски). Slavic Gate. Архивирано из оригинала 25. 6. 2010. г. Приступљено 24. 8. 2010. 
  7. ^ Kulišić, Š.; P. Ž. Petrović; N. Pantelić (1970). „Raskovnik”. Српски митолошки речник (на језику: српски). Nolit. OCLC 462860728. 
  8. ^ Старева, Лилия (2007). Български магии и гадания (на језику: бугарски). Труд. стр. 243—244. ISBN 978-954-528-772-5. 
  9. ^ Миљковић, Бранко (2000-04-07). Изабране песме (на језику: српски). Пројекат Растко. Приступљено 24. 8. 2010. 
  10. ^ Стойнев, Анани; Димитър Попов; Маргарита Василева; Рачко Попов (2006). „Костенурка”. Българска митология. Енциклопедичен речник (на језику: бугарски). изд. Захари Стоянов. стр. 165. ISBN 954-739-682-X. 
  11. ^ Раденковић, Љубинко (2000—2001). Расковник у кругу сличних биљака (на језику: српски). Slavic Gate. Архивирано из оригинала 25. 6. 2010. г. Приступљено 24. 8. 2010. 
  12. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2024-01-27. 
  13. ^ Старева, Лилия (2007). Български магии и гадания (на језику: бугарски). Труд. стр. 243—244. ISBN 978-954-528-772-5. 
  14. ^ Бениеш, Мая (2010-01-01). „Какво е това „разковниче”?” (на језику: бугарски). БНР. Приступљено 24. 8. 2010. 
  15. ^ Бориславов, Ясен (2009). „Билките – разковниче за добрия...” (на језику: бугарски). Бон Апети. Приступљено 24. 8. 2010. 
  16. ^ Kulišić, Š.; P. Ž. Petrović; N. Pantelić (1970). „Raskovnik”. Српски митолошки речник (на језику: српски). Nolit. OCLC 462860728. 
  17. ^ Стойнев, Анани; Димитър Попов; Маргарита Василева; Рачко Попов (2006). „Костенурка”. Българска митология. Енциклопедичен речник (на језику: бугарски). изд. Захари Стоянов. стр. 165. ISBN 954-739-682-X. 
  18. ^ Старева, Лилия (2007). Български магии и гадания (на језику: бугарски). Труд. стр. 243—244. ISBN 978-954-528-772-5. 
  19. ^ Раденковић, Љубинко (2000—2001). Расковник у кругу сличних биљака (на језику: српски). Slavic Gate. Архивирано из оригинала 25. 6. 2010. г. Приступљено 24. 8. 2010. 
  20. ^ а б Раденковић, Љубинко (2000—2001). Расковник у кругу сличних биљака (на језику: српски). Slavic Gate. Архивирано из оригинала 25. 6. 2010. г. Приступљено 24. 8. 2010. 
  21. ^ „Разковниче” (на језику: бугарски). Eurodict. Приступљено 24. 8. 2010. 
  22. ^ Божилова, Е. (2003). „Marsilea quadrifolia L. — Разковниче”. Ръководство по систематика на висшите растения (на језику: бугарски). Pensoft Publishers. стр. 53. ISBN 978-954-642-174-6. 
  23. ^ Раденковић, Љубинко (2000—2001). Расковник у кругу сличних биљака (на језику: српски). Slavic Gate. Архивирано из оригинала 25. 6. 2010. г. Приступљено 24. 8. 2010. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Ненад Гајић, Словенска митологија, Лагуна, Београд. 2011.
  • Веселин Чајкановић, Стара српска религија, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.
  • Сретен Петровић, Српска митологија у веровању, Дерета, Београд, 2015.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Расковник_(старословенска_митологија)&oldid=27385449”