Рекристализационо жарење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Рекристализационо жарење служи за поправљање структуре челика. Температура на којој се загрева челик (односно материјал који се обрађује)је између 550 и 700 °C, испод еутектоидне температуре (723 (727) °C). Изводи се после пластичне деформације у хладном стању. Њеном применом долази до деформисања кристалних зрна челика, а затим и до појаве јаких унутрашњих напона, промене механичких својстава, итд.

Након примене рекристализационог жарења кристална структура се обнавља, долази до поновне кристализације у чврстом стању, тако да има изглед као пре његове примене, смањују се унутрашњи напони, повећава пластичност итд. Ова фаза термичке обраде се углавном користи за нискоугљеничне челике.

Спада у фазе термичких обрада без фазних трансформација.

Литература[уреди]

  • RL Barto; LJ Ebert (1971). „Deformation stress state effects on the recrystallization kinetics of molybdenum”. Metallugical Transactions. 2 (6): 1643–1649. 
  • HM Chan; FJ Humphreys (1984). „The recrystallisation of aluminium-silicon alloys containing a bimodal particle distribution”. Acta Metallurgica. 32 (2): 235–243. doi:10.1016/0001-6160(84)90052-X. 
  • RD Doherty (2005). „Primary Recrystallization”. Ур.: RW Cahn; et al. Encyclopedia of Materials: Science and Technology. Elsevier. стр. 7847–7850. 
  • RD Doherty; DA Hughes; FJ Humphreys; JJ Jonas; D Juul Jenson; ME Kassner; WE King; TR McNelley; HJ McQueen; AD Rollett (1997). „Current Issues In Recrystallisation: A Review”. Materials Science and Engineering. A238: 219–274. 
  • FJ Humphreys; M Hatherly (2004). Recrystallisation and related annealing phenomena. Elsevier.