Рено 4

С Википедије, слободне енциклопедије
Рено 4
Рено 4
Преглед
ПроизвођачРено
Познат каоЦокула[1][2]
Производња1961. – 1993.

8.135.424 јединица

МоделиR3, R4, R4L, 4 TL, 4 GTL
Каросерија и шасија
КласаМали аутомобил
Каросерија5 врата – хечбек
2 врата – пикап
СличниСитроен 2CV, Фолксваген буба
Погонски агрегат
Моторчетворотактни
линијски са 4 цилиндра 603, 747, 845, 956, 1108 cm3 [3]
Степен преноса3 степена (мануелни)
4 степена (мануелни)
Величине
Међуосовинско
растојање
2401-2458
Дужина3670
Ширина1480
Висина1550
Маса540—720
Хронологија
ПретходникРено 4CV
НаследникРено Твинго

Рено 4 (франц. Renault 4) је француски аутомобил и један од најпопуларнијих и најпродаванијих аутомобила у свету. Производио се од 1961. до 1993. године у 17 земаља, а од 1974. до 1992. и у СФРЈ, у фабрици ИМВ у Новом Месту.

Историјат развоја[уреди | уреди извор]

Крајем педесетих година 20. века, Реноови инжењери и дизајнери почели су са радом на развоју новог модела. Тадашњи директор Реноа, Пјер Драјфус, пред њих је поставио неколико задатака:

Године 1958. донета је одлука о почетку новог развојног програма, а 1959. после бројних и дуготрајних разматрања донета је одлука о коначном дизајну новог модела. Производња првих модела, под називом Р4, почела је 3. августа 1961. године у фабрици у близини Париза. Интернационална премијера модела Р4 била је на Сајму аутомобила у Франкфурту, септембра 1961. године. Први модели били су опремљени четвороцилиндричним моторима радне запремине 747 cc и 23 KS и имали су тростепени мењач. А већ 1963. године унапређени су мотором од 845 сс и 26 КС. Године 1965. модел Р4 је званично преименован у Рено 4, а фебруара 1966. је продат милионити примерак. Године 1968. добили су нови четворостепени и синхронизовани мењач, а 1973. појачани мотор радне запремине 845 сс и 34 КС. Године 1979. лансиран је нови модел под називом Рено 4 ГТЛ. Овај модел имао је четвороцилндрични мотор радне запремине 1108 сс и 34 КС. Производња Реноа 4 је престала 1993. године, а укупно је произведено 8.135.424 комада. Поред Француске, Рено 4 се производио и широм света у: Анголи, Аргентини, Белгији, Гани, Заиру, Ирској, Југославији, Колумбији, на Мадагаскару, Мароку, Португалији, Обали Слоноваче, Тунису, Уругвају, Чилеу, Шпанији, Италији.

Фото галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Папа Франциско Renault 4 1984.[4]
  1. ^ „cokula Arhive”. Autoslavia (на језику: српски). Приступљено 2023-04-30. 
  2. ^ Vujanović, Tina (2021-01-07). „Oldtajmer Renault 4: "Ne smaraj, ne prodaje se!". NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-04-30. 
  3. ^ „Техничке карактеристике” (на језику: енглески). carfolio.com. Приступљено 3. 1. 2014. 
  4. ^ „Italian priest gives Pope Francis a 20-year-old Renault – BBC News”. BBC. 10. 9. 2013. Архивирано из оригинала 29. 7. 2016. г. Приступљено 11. 1. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]