Ричард Ментор Џонсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Ричард Ментор Џонсон
Лични подаци
Датум рођења(1780-10-17)17. октобар 1780.
Место рођењаБирграс, САД
Датум смрти19. новембар 1850.(1850-11-19) (70 год.)
Место смртиФранкфорт, САД
УниверзитетTransylvania University
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократско-републиканска странка, Демократска странка
9. Потпредседник Сједињених Америчких Држава
4. март 1837. — 4. март 1841.
ПредседникМартин ван Бјурен
ПретходникМартин ван Бјурен
НаследникЏон Тајлер

Потпис

Ричард Ментор Џонсон (енгл. Richard Mentor Johnson; 17. октобар 1780 или 1781[1] - 19. новембар 1850) је био амерички политичар који је служио као 9. потпредседник Сједињених Држава, у периоду од 1837. до 1841, за време мандата председника Мартина ван Бјурена. Једини је потпредседник Сједињених Држава кога је изабрао Сенат, по одредбама дванаестог амандмана. Џонсон је такође представљао Кентаки у Представничком дому и Сенату.

Ричард Ментор Џонсон је изабран у Представнички дом 1806. Зближио се са својим „земљаком“ из Кентакија, Хенријем Клејем као члан „ратних јастребова“, фракције која се залагала за рат са Уједињеним Краљевством 1812. године. На почетку Рата 1812, Џонсон је постављен за пуковника америчке војске. Са својим братом, Џејмсом је служио под Вилијамом Хенријем Харисоном Горњој Канади. Џонсон је учествовао у бици за Темзу, где је по неким изворима он лично убио индијанског поглавицу Текумсеа, што је касније користио у политичкој кампањи.

Након рата, Џонсон се вратио у Представнички дом, а затим је 1819. прешао у Сенат да би попунио место које је упразнио Џон Џ. Критенден. Како је његово гласачко тело расло, његова међурасна веза са робињом мулаткињом, Џулијом Чин, је све више критикована, што је штетило његовим политичким амбицијама. За разлику од других политичара који су били у вези са својим робињама, Џонсон није крио своју везу са Џулијом Чин, и сматрао ју је својом законитом супругом. Својевољно је признао њене две ћерке за своје, на запрепашћење дела својих гласача. Ова веза је била важан чинилац у поразу на изборима 1829. када је изгубио место у Сенату, али се већ следеће године вратио Представнички дом.

1836, Џонсон је био кандидат Демократске странке за потпредседника уз председничког кандидата Мартина ван Бјурена. У предизборној кампањи се ослањао на своје ратне заслуге и на то што је убио славног индијанског поглавицу. За избор за потпредседника су му зафалили гласови када је делегација Вирџиније у електорском колеџу одлучила да гласа мимо одлуке гласача у својој држави, и одбије да гласа за Џонсона. За потпредседника је изабран од стране Сената, по одредбама дванаестог амандмана на Устав.

Испоставило се да је Џонсон био толики терет за Демократску странку на изборима 1836, да је партија одлучила да га не номинује на изборима 1840. Уместо тога, ван Бјурен је ушао у кампању без потпредседничког кандидата, и изгубио на изборима од Вилијама Хенрија Харисона. Џонсон је начинио неколико неуспешних покушаја да се врати у политику, и 1850. је коначно успео да уђе у Представнички дом Кентакија. Умро је 19. новембра 1850, само две недеље након почетка мандата.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Емонс и Лангворти, савремени извори, дају 1781, а Прат и Собел прихватају овај датум; ово је значајно јер овај датум значи да је рођен у Кентакију.

Литература[уреди | уреди извор]

Даља литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • The Sunday Mail Report ауторисао и пред Сенатом изнео Џонсон 19. јануара 1829.
  • "An Affecting Scene in Kentucky", новински чланак који напада Џонсона због његове везе са Џулијом Чин
  • "Carrying the War into Africa", новински чланак који напада Џонсона због његове везе са Џулијом Чин