Ричард од Шрузберија

С Википедије, слободне енциклопедије
Ричард од Шрузберија
Венчање Ен Моубреј и Ричарда од Шрузберија
Лични подаци
Датум рођења(1473-08-17)17. август 1473.
Место рођењаШроузбери, Енглеска
Датум смрти1483.
Место смртиЛондон, Енглеска
Породица
СупружникЕн Моубреј, 8. грофица од Норфока
РодитељиЕдвард IV Јорк
Елизабета Вудвил
ДинастијаДинастија Јорк
ПретходникThe Countess of Norfolk
НаследникЏон Хауард, 1. војвода од Норфока

Ричард од Шрузберија, војвода од Јорка (рођен 17. августа 1473), био је шесто дете, а други син краља Едварда IV од Енглеске и Елизабете Вудвил, рођен у Шрузберију. Ричард и његов старији брат, који је кратко владао као краљ Едвард V, мистериозно су нестали, убрзо након што је Ричард III преузео престо Енглеске 1483. године.

Војводство[уреди | уреди извор]

Принц Ричард је постао војвода од Јорка у мају 1474. и ступио у витешки ред подвезице у наредној години. Од тог времена постало је традиција да други син енглеског владара носи титулу војводе од Јорка. Дана 15. јануара 1478, у катедрали Светог Стефана, када му је било 4 године оженио је петогодишњу Ен де Моубреј, осму грофицу од Норфолка, која је наследила бројне поседе Моубрејевих.

Кад је Ен де Моубреј умрла, у новембру 1481, њени поседи су припали Вилијаму, виконту од Берклија и Џону Хауарду, првом војводи од Норфолка. Јануара 1483. парламент је усвојио закон по ком Ричарду, војводи од Јорка и Норфолка, припадају имања Моубрејевих за његовог живота, а после његове смрти његовим наследницима, уколико их буде имао. Виконт од Берклија је, наиме, упао у финансијске потешкоће и дугове, које је потом отплатио краљ Едвард IV, после чега је виконт одустао од својих права на земљу Моубрејевих пред парламентом 1485.

Наследник[уреди | уреди извор]

Едвард V и војвода од Јорка у Лондон тауеру, Пол Деларош

Ричардов отац Едвард IV, умро је 9. априла 1483. На тај начин, његов брат Едвард (иначе први рођен), принц од Велса, постао је краљ Енглеске и био је признат као такав. Међутим, Едвард је био малолетан. Са тринаест година је ступио на престол, чиме је пао под заштиту брата свог оца, војводе од Глостера.[1]

Не тако давно, свештеник, за ког се сада поуздано верује да је бискуп Роберт Стилингтон, пристао је да венча Едварда IV за Леди Елеонор Талбот 1461, која је још била жива када се он поново венчао, али овај пут са Елизабет Вудвил 1464. Регентски одбор је утврдио да је ово био случај бигамије (двоженство), чиме је поништио законитост другог брака и све деце у њему рођене. Војвода од Глостера, Ричард, није извршавао своју улогу заштитника младог краља ваљано, те су под његовим утицајем, оба Едвардова сина, Ричард и његов брат Едвард V Јорк, лишени су права на наследство 25. јуна 1483, јер су били рођени у незаконитом браку. Војвода од Глостера, као једини преживели брат Едварда IV, постао је краљ Ричард III.[1]

Позни период живота[уреди | уреди извор]

Едвард V Јорк и Ричард од Јорка.
Едвард V Јорк и Ричард од Јорка.

Након што је преузео трон, Ричард III Јорк је наредио да се ради сопствене "безбедности" принчеви заточе у кулу Лондон тауер, после чега више нису виђени. О томе шта се после догађало може се само нагађати, а сматра се да су највероватније убијени. Године 1487. је човек по имену Ламбер Симнел тврдио да је принц Ричард. Од 1490. до његовог хапшења 1497. године, тврдио је да је Ричард.[1]

Године 1674. радници су, приликом преуређења Лондон тауера, ископали кутију са два мала костура. Ставили су их на хрпу отпада док се неко није досетио да би то могли бити остаци двојице младих принчева. Тадашњи енглески краљ Чарлс II заповедио је да се њихови остаци преселе у Вестминстерску опатију и тамо достојно сахране где и данас леже, иако никада није са сигурношћу утврђено да су то њихови посмртни остаци.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Едмунд од Ланглија
 
 
 
 
 
 
 
8. Ричард од Конисбурга, 3. гроф од Кембриџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Изабела од Кастиље, војвоткиња од Јорка
 
 
 
 
 
 
 
4. Ричард Плантагенет, 3. војвода од Јорка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Роџер Мортимер, 4. гроф од Марча
 
 
 
 
 
 
 
9. Anne de Mortimer
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Alianore Holland
 
 
 
 
 
 
 
2. Едвард IV Јорк
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. John Neville, 3rd Baron Neville de Raby
 
 
 
 
 
 
 
10. Ralph Neville, 1st Earl of Westmorland
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Maud Percy
 
 
 
 
 
 
 
5. Сесили Невил
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Џон од Гента
 
 
 
 
 
 
 
11. Џоан Бофорт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Катарина Свинфорд
 
 
 
 
 
 
 
1. Ричард од Шрузберија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. John Wydeville
 
 
 
 
 
 
 
12. Ричард Вудвил (шериф)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Isabel Gobion
 
 
 
 
 
 
 
6. Ричард Вудвил
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Thomas Bittlesgate
 
 
 
 
 
 
 
13. Joan Bittlesgate
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Joan Beauchamp
 
 
 
 
 
 
 
3. Елизабета Вудвил
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. John of Luxembourg, Lord of Beauvoir
 
 
 
 
 
 
 
14. Peter I, Count of Saint-Pol
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Margaret, Countess of Brienne
 
 
 
 
 
 
 
7. Жакота Луксембуршка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Francis of Baux, Duke of Andria
 
 
 
 
 
 
 
15. Margaret of Baux
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Sueva Orsini
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Hancock, Peter (2011). Richard III and the Murder in the Tower. History Press. ISBN 978-0-7524-5797-0. 

Литература[уреди | уреди извор]