Родни Дејнџерфилд

С Википедије, слободне енциклопедије
Родни Дејнџерфилд
Дејнџерфилд 1972. године
Лични подаци
Пуно имеЏејкоб Родни Коен
Датум рођења(1921-11-22)22. новембар 1921.
Место рођењаДир Парк, Њујорк, САД
Датум смрти5. октобар 2004.(2004-10-05) (82 год.)[1]
Место смртиЛос Анђелес, САД
Занимањестендап комичар, глумац, продуцент
Породица
СупружнициЏојс Индиг (в. 1949 —  р. 1962)
(в. 1963 —  р. 1970)
Џоун Чајлд (в. 1993)
Деца3
Рад
Активни период1936—1949, 1961—2004

Потпис
Званични веб-сајт
rodney.com
Веза до IMDb-а

Џек Рој (енгл. Jack Roy; 22. новембар 19215. октобар 2004), рођен као Џејкоб Родни Коен (енгл. Jacob Rodney Cohen), а познатији по свом уметничком имену Родни Дејнџерфилд (енгл. Rodney Dangerfield), био је амерички стендап комичар, глумац, продуцент, музичар, гласовни глумац и писац. Остао је познат по својим кратким духовитим изрекама и фрази „I get no respect!”.

Каријера[уреди | уреди извор]

Детињство и почеци[уреди | уреди извор]

Џејкоб Родни Коен рођен је у Дир Парку, Њујорк.[1] Родитељи су му били Јевреји, Дороти Тителбаум, рођена у Аустроугарском царству,[2] и Филип Коен, учесник водвиља, чије је уметничко име било Фил Рој.[3]

Након што је Коенов отац напустио њега и његову мајку, преселили су се у Кју Гарденс где је похађао Средњу школу Ричмонд Хил и коју је завршио 1939. године. Како би преживео заједно са породицом, продавао је намирнице, новине и сладолед.[4]

Са 15 година почео је да наступа са стендап комедијом у Еленвилу.[5] Када је имао 19 година, променио је име у Џек Рој.[6][7] Био је у тешкој финансијској ситуацији девет година, што показује то да је радио као конобар и певач, а касније продавао грађевински материјал како би преживео са породицом.[8][9] Тада је престао са шоу бизнисом и сматрао да је у том тренутку био мало познат; толико да је, по његовим речима, „само он знао да више не ради”.[10]

Почетак каријере[уреди | уреди извор]

Почетком 1960-их кренуо је у оживљавање запостављене каријере забављача. Иако се вратио на позорницу, повремено је радио послове продавца. Упадао је у дугове и због тога није имао сталне наступе. Тада је схватио да му је недостајао имиџ, нешто што би га повезало са публиком. Након што је био одбијен за пријем на неколико наступа, вратио се кући како би радио на себи и напредовао.

Почео је да користи име Родни Дејнџерфилд; то име је раније користи Џек Бени у свом радијском програму и касније Рики Нелсон у ТВ програму Авантуре Озија и Харијет. Бенијев лик је послужио Дејнџерфилду као инспирација за његове даље наступе, а познато је и да је Бени посећивао Дејнџерфилда непосредно после његовог наступа. Тада га је Бени похвалио на стилу и карактеру комедије. Ипак Џек Рој је остало право име Дејнџерфилда.[11]

Развој каријере[уреди | уреди извор]

Дана 5. марта 1967. године, Ед Саливан шоу је тражио замену за једну од њихових тачака,[12] и Дејнџерфилд је постао права сензација и пун погодак емисије.

Кренуо је са наступима у Лас Вегасу уз повремене наступе у Ед Саливан шоу.[13] Постао је стални део екипе у Дин Мартин шоу и забележио 35 појављивања у The Tonight Show.[14]

Године 1969, Дејнџерфилд је заједно са својим пријатељем Ентонијем Беваквом отворио Дејнџерфилдс клуб комедије у Њујорку. На тај начин је имао привилегију да често наступа без губитка времена на путовања. Клуб је остварио огроман успех и радио наредних 50 година. Дејнџерфилдс се неколико пута појављивао наЕјч-Би-Оу телевизији што је помогло рекламирању и спонзорисању многих тадашњих стендап комичара као што су Џери Сајнфелд, Џим Кери, Тим Ален, Розиан Бар, Роберт Таунзенд, Џеф Фоксворти, Сем Кинисон, Вил Хикс, Рита Раднер, Ендру Дајс Клеј, Луи Андерсон, Дом Ирера и Боб Сагет.

Дејнџерфилдов албум комедије No Respect добио је награду Греми.[15] На једном од његових специјалних емисија појавиласе песма „Rappin' Rodney” која је у децембру 1983. постала прва Хот 100 реп песма и касније постала хит на МТВ.[16]

Врхунац каријере[уреди | уреди извор]

Иако се и раније појављивао у филмовима као што је Пројекциониста (1971),[5] Дејнџерфилдова филмска каријера је дошла до изражаја почетком 1980-их када је глумио у познатим комедијама.

Једна од најзапаженијих улога му је била у филму Луди голф, у којем је глумио богатог бизнисмена. У почетку филма није био толико запажен али уз помоћ колега на филму Чевија Чејса и Била Марија дошло је до импровизација и више су се појављивали у филму него што је то било планирано.[17] Након успеха у Лудом голфу, глумио је и у филмовима Лака лова и Повратак у школу.

Током 1980-их појавио се у реклами за пиво Милер лајт, а 1986. године у музичком споту песме „Dancing on the CeilingЛајонела Ричија.[18]

Током 1990-их тумачио је главну улогу у мини-серији Where's Rodney?[19][20] Појавио се и у црној комедији Рођене убице где је глумио насилног родитеља.[21] Године 1995. одбијен је његов захтев да постане члан Академије филмских уметности и наука.[22] Након протеста његових фанова, одлука је поништена али је Дејнџерфилд одбио чланство. Био је гост у епизоди Симпсонова где је тумачио улогу Ларија Бернса, сина Монтгомерија Бернса. Тумачио је улогу Луцифера у филму Адама Сандлера Мали Ники.

Дејнџерфилд је био битан фактор у успону Џима Керија. 80-их је након једног од Керијевих наступа договорио партнерство са њим које је трајало нешто више од две године.[23]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Дејнџерфилд се два пута венчао Џојс Индиг, први пут 1949. (развод 1962) и други пут 1963. (развод 1970).[24] Имају двоје деце: син Брајан Рој (рођен 1949) и кћерка Мелани Рој-Фридман. Од 1993. па све до смрти 2004. Дејнџерфилд је био у браку са Џоун Чајлд.[25]

Каснији живот и смрт[уреди | уреди извор]

Гроб Роднија Дејнџерфилда

Дана 22. новембра 2001. године, на свој 80. рођендан доживое је благи срчани удар пре ТВ емисије Tonight Show. Током његовог лечења у болници утврђено је да је конзумирао марихуану у својој соби.[26] Следеће године, на свој 81. рођендан, вратио се у емисију и наступао.[26]

Дана 8. априла 2003. године је имао операцију мозга да би се припремио за каснију операцију срчаних залистака.[27] Операцију срца Дејџерфилд је имао 24. августа 2004.[28]

Септембра 2004. године објављена је информација да је Дејнџерфилд био неколико недеља у коми. Дана 5. октобра 2004. године преминуо је у болници у Лос Анђелесу као последица компликација операције која се догодила у августу. Сахрањен је на гробљу Вествуд Вилиџ у Лос Анђелесу. На надгробној плочи пише „Rodney Dangerfield... There goes the neighborhood”.[29]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Дискографија[уреди | уреди извор]

  • The Loser / What's In A Name (1966 / 1977)
  • I Don't Get No Respect (1970)
  • No Respect (1980)
  • Rappin' Rodney (1983)
  • La Contessa (1995)
  • Romeo Rodney (2005)
  • Greatest Bits (2008)

Библиографијa[уреди | уреди извор]

  • I Couldn't Stand My Wife's Cooking, So I Opened a Restaurant (Jonathan David Publishers, 1972) ISBN 0-8246-0144-0
  • I Don't Get No Respect (PSS Adult, 1973) ISBN 0-8431-0193-8
  • No Respect (Perennial, 1995) ISBN 0-06-095117-6
  • It's Not Easy Bein' Me: A Lifetime of No Respect but Plenty of Sex and Drugs (HarperEntertainment, 2004) ISBN 0-06-621107-7

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Watkins, Mel (6. 10. 2004). „Rodney Dangerfield, Comic Seeking Respect, Dies at 82”. The New York Times. Приступљено 2. 9. 2019. 
  2. ^ It's not easy bein' me: a lifetime of no respect but plenty of sex and drugs. Books.google.com. 2005. ISBN 9780061957642. Приступљено 2. 9. 2019. 
  3. ^ Abramovitch, Seth (14. 10. 2016). „Rodney Dangerfield's widow keeps bottle of his sweat in the refrigerator”. Today. Приступљено 2. 9. 2019. 
  4. ^ „Dangerfield: summer-film comet”. Deseret News. 26. 8. 1986. Приступљено 2. 9. 2019. 
  5. ^ а б Goldman, Albert (14. 6. 1970). „That Laughter You Hear Is the Silent Majority”. The New York Times. стр. 111. 
  6. ^ „Rodney Dangerfield”. Movieactors.com. Архивирано из оригинала 13. 09. 2019. г. Приступљено 2. 9. 2019. 
  7. ^ „A "Born Loser" Who Gets Laughs”. The Baltimore Sun. 13. 7. 1969. стр. TW6. 
  8. ^ Halberstadt, Alex (26. 1. 2018). „Letter of Recommendation: Rodney Dangerfield”. The New York Times. Приступљено 2. 9. 2019. 
  9. ^ Holmes, Dave (29. 5. 2014). „Respect to ‘Rappin’ Rodney’ and 99 Other Hits From 1984”. Vulture. Приступљено 2. 9. 2019. 
  10. ^ It's not easy bein' me: a lifetime of no respect but plenty of sex and drugs. Books.google.com. 2005. ISBN 9780061957642. Приступљено 2. 9. 2019. 
  11. ^ Kapelovitz, Dan (октобар 2004). „Clear and Present Dangerfield”. Hustler. Архивирано из оригинала 28. 03. 2019. г. Приступљено 2. 9. 2019. 
  12. ^ „Rodney Dangerfield”. The Ed Sullivan Show. 5. 3. 1967. Приступљено 2. 9. 2019. 
  13. ^ „The Ed Sullivan Show (TV Series 1948–1971)”. IMDb.com. Приступљено 2. 9. 2019. 
  14. ^ „The Tonight Show Starring Johnny Carson (TV Series 1962–1992)”. IMDb.com. Приступљено 2. 9. 2019. 
  15. ^ „Awards Nominations & Winners”. Grammy.com. 30. 4. 2017. Приступљено 2. 9. 2019. 
  16. ^ „Rappin' Rodney Dangerfield - No Respect in 1983”. Fourth Grade Nothing. 10. 8. 2011. Приступљено 2. 9. 2019. 
  17. ^ „Caddyshack: The Inside Story”. biography.com. Архивирано из оригинала 10. 6. 2011. г. Приступљено 2. 9. 2019. 
  18. ^ Lionel Richie: Dancing on the Ceiling на сајту IMDb (језик: енглески)
  19. ^ „...Where's Rodney?”. IMDb.com. Приступљено 2. 9. 2019. 
  20. ^ Cormier, Roger (22. 7. 2013). „’Where’s Rodney?’ Was One of the Many Questions Raised By ‘Where’s Rodney?. Vulture.com (на језику: енглески). Приступљено 2. 9. 2019. 
  21. ^ De Vries, Hilary (21. 8. 1994). „MOVIES : Natural Born Actor : Comic titan Rodney Dangerfield is getting respect for his performance as a hateful dad in 'Natural Born Killers.'. Los Angeles Times. Приступљено 2. 9. 2019. 
  22. ^ „Dangerfield dies”. The Sydney Morning Herald. 6. 10. 2004. 
  23. ^ Dangerfield, Rodney (1. 3. 2005). „It's Not Easy Bein' Me: A Lifetime of No Respect but Plenty of Sex and Drugs”. Harper Collins — преко Google Books. 
  24. ^ „Rodney Dangerfield”. Biography.com. Приступљено 2. 9. 2019. 
  25. ^ Pearlman, Jeff (24. 7. 2004). „The Tears of a Clown”. The Washington Post. Приступљено 2. 9. 2019. 
  26. ^ а б Brownfield, Paul (21. 12. 2002). „Comic genius Dangerfield still cutting jokes to thwart boredom”. Journal - Gazette. Ft. Wayne, Ind. Los Angeles Times. стр. 3.D. 
  27. ^ „Dangerfield Undergoes Brain Surgery”. E! Online. 8. 4. 2003. Приступљено 2. 9. 2019. 
  28. ^ „Rodney Dangerfield to Have Heart Surgery”. Associated Press. 25. 3. 2015. Приступљено 2. 9. 2019. 
  29. ^ Gary Wayne. „Rodney Dangerfield's grave (photo)”. Seeing-stars.com. Приступљено 2. 9. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]