Рукола (питома)

Рукола
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Brassicales
Породица:	Brassicaceae
Род:	Eruca
Врста:	E. sativa
Биномно име
Eruca sativa Mill.
Синоними
Eruca vesicaria ssp. sativa (Mill.) Thell. Brassica eruca L. Eruca eruca (L.) Asch. & Graebn. Raphanus eruca (L.) Crantz

Рукола, сирова

Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија	105 kJ (25 kcal)
Угљени хидрати	3,6 g
Шећери	2,0 g
Прехрамбена влакна	1,6 g
Масти	0,6 g
Протеини	2,6 g
Витамини
Витамин А екв. бета-каротен лутеин зеаксантин	(15%) 119 μg (13%) 1.424 μg 3555 μg
Витамин А	2.373 IU
Тиамин (Б1)	(4%) 0,044 mg
Рибофлавин (Б2)	(7%) 0,086 mg
Ниацин (Б3)	(2%) 0,305 mg
Витамин Б6	(6%) 0,073 mg
Фолат (Б9)	(24%) 97 μg
Витамин Ц	(18%) 15 mg
Витамин Е	(3%) 0,43 mg
Витамин К	(103%) 108,6 μg
Минерали
Калцијум	(16%) 160 mg
Бакар	(4%) 0,076 mg
Гвожђе	(11%) 1,46 mg
Магнезијум	(13%) 47 mg
Манган	(15%) 0,321 mg
Фосфор	(7%) 52 mg
Калијум	(8%) 369 mg
Натријум	(2%) 27 mg
Цинк	(5%) 0,47 mg
Остали конституенти
Вода	91,7 g
Full Link to USDA database entry
Јединице μg = микрограми • mg = милиграми IU = интернационалне јединице
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA

Рукола (лат. Eruca sativa) је једногодишња зељаста биљка из фамилије купусњача (Brassicaceae), природно распрострањена у области Средоземља. Узгаја се и користи у људској исхрани као лиснато поврће од давнина.

Гаји се због лишћа оштрог пикантног укуса, богатог витаминима. Стимулативно делује на људски организам, нарочито на органе за варење - желудац и црева.

Други називи под којима се може срести у земљама окружења су: рига (уобичајен у хрватском језику), рокула, ругула, ригола и слични локализми, затим вризак, гарда, грда и лудимено симе.

Порекло

Рукола у природи расте као коровска биљка на запуштеним местима и депонијама. Као гајена врста била је позната већ у Старој Грчкој и Риму. Пореклом је из западног Медитерана (Алжир и јужна Шпанија), одакле се проширила, подивљала или самоникла, далеко на исток. У Индији расте као посебан варијетет, E. s. var. orientalis. Узгојем је доспела и у средњу Еуропу, а као увезена врста расте и у Сједињеним Америчким Државама.

Изглед биљке

Рукола је једногодишња или двогодишња зељаста биљка карактеристичног мириса. Висока је до 60 цм и цела више или мање обрасла длакама. У вегетативној фази развија на скраћеној стабљици лисну розету висине до 6 цм. Листови су на кратким петељкама, више или мање урезани, са већим вршним режњем. Могу бити дуги до 20 цм. При вишим температурама развија се цветна стабљика која је усправна, угласта и уздужно избраздана, у горњем делу разграната. Цветови су бели или жућкасти, прошарани љубичастим жилицама. Скупљени су у гроздасте цвасти. Плодови су љуске усправно прилегле уз стабљику, голе или длакаве, с пљоснатим, до 9 мм дугим двостраним кљуном на врху. Биљка цвета током маја и јуна. Семе је ситно, округло, апсолутне тежине око 2 г.

• 
  Стабљика
• 
  Лист
• 
  Цвет
• 
  Цваст
• 
  Плод
• 
  Семе

Гајење

Рукола се гаји због лишћа оштрог пикантног укуса, богатог витаминима. Скромних је захтева за топлотом и отпорна је на мразеве. Зато се може производити током целе године. Успева на готово сваком земљишту, али најбоље на лаким песковитим и средње тешким земљиштима pH неутралне или алкалне реакције, богато, које задржава влагу. Највише јој одговарају делимично засењени положаји. Може се сејати од фебруара до септембра у више наврата. Може се брати већ 40 - 60 дана након сетве. На 1 m² може се постићи принос до 2 кг.

Осим у Европи, рукола се гаји и у Северној Америци, Северној Африци и на Блиском истоку.

Гајене сорте

• КУЛТИВАТА (COLTIVATA)
• РИГА

Употреба

Салата од руколе и матовилца, са гомасиом и соја сосом

Од римских времена у Италији, сирова рукола се додавала у салате. Често се додаје пици на крају или непосредно након печења. Такође се користи кувана у Апулији, у јужној Италији, за прављење јела од тестенине каватиједи, „у које се велике количине грубо исецкане руколе додају у тестенину зачињену домаћим редукованим сосом од парадајза и пекорина“, као и у „многим рецептима у којима се додаје, сецка, у сосове и кувана јела“ или у сосу (који се прави пржењем на маслиновом уљу и белом луку) који се користи као зачин за хладно месо и рибу. Широм Италије се користи као салата са парадајзом и са буратом, бокончинијем, бизоном и моцарела сиром. У Риму се рукола користи у штракетима, јелу од танких кришки говедине са сировом руколом и пармезаном.

У Турској се, слично, рукола једе сирова као прилог или салата уз рибу, али се додатно послужује са сосом од екстра девичанског маслиновог уља и лимуновог сока.

У Словенији се рукола често комбинује са куваним кромпиром или користи у супи.

У западној Азији, Пакистану и северној Индији, Eruca семе се цеди да би се добило тарамира уље, које се користи за кисељење и (након што одтоји да би се уклонила оштрина) као салата или уље за кување. Погача се такође користи као храна за животиње.

У исхрани се употребљавају и самоникла и култивисана рукола. Захваљујући хранљивости и лековитости веома је заступљена у многим светским кухињама, као додатак сендвичима, у салатама, на пицама или као декорација јела са месом. За разлику од самоникле, култивисана рукола је крупнија, није горка. Користе се млади, сочни листови, цветови, младе семене чауре и зрело семе.

Горчина листова руколе потиче од глукозинолата изотиоцијаната који се налази и у сродним биљкама (рен, крес и др). Ипак, рукола има другачији укус од сродних биљака јер поред изотиоцијаната садржи естре бутерне киселине и једињења са сумпором, што јој даје врло специфичан укус и мирис.

Рукола стимулативно делује на људски организам, нарочито на органе за варење - желудац и црева. Осим тога помаже код прехладе и ублажава кашаљ. Сматра се такође и да цела биљка делује као афродизијак. Семе руколе сматра се природним антибиотиком и некада се употребљавало као средство против уједа шкорпиона.

Хранљива вредност

Млади листови самоникле биљке богати су витамином Ц (130-190 mg%) и каротеном (око 7 mg%). Осим тога садржи и значајне количине витамина Б-комплекса, пектина, калцијума, фосфора, гвожђа, магнезијума, калијума и бакра.

Синоними

Цваст и млади плодови руколе

• Brassica eruca L.
• Brassica erucoides Hornem.
• Brassica erucoides Roxb.
• Brassica lativalvis Boiss.
• Brassica pinnatifida Desf.
• Brassica turgida Pers.
• Brassica uechtritziana Janka
• Brassica vesicaria L.
• Crucifera eruca E.H.L.Krause
• Eruca aurea Batt.
• Eruca cappadocica Reut.
• Eruca cappadocica Reut. ex Boiss.
• Eruca deserti Pomel
• Eruca drepanensis Caruel
• Eruca eruca (L.) Asch. & Graebn. nom. inval.
• Eruca foetida Moench
• Eruca glabrescens Jord.
• Eruca grandiflora Cav.
• Eruca lanceolata Pomel
• Eruca latirostris Boiss.
• Eruca longirostris Uechtr.
• Eruca longistyla Pomel
• Eruca oleracea J.St.-Hil.
• Eruca orthosepala (Lange) Lange
• Eruca permixta Jord.
• Eruca pinnatifida (Desf.) Pomel
• Eruca ruchetta Spach
• Eruca sativa Mill.
• Eruca stenocarpa Boiss. & Reut.
• Eruca sylvestris Bubani
• Euzomum hispidum Link
• Euzomum sativum Link
• Euzomum vesicarium (L.) Link
• Raphanus eruca (L.) Crantz
• Raphanus vesicarius (L.) Crantz
• Sinapis eruca (L.) Clairv.
• Sinapis eruca (L.) Vest
• Velleruca longistyla Pomel
• Velleruca vesicaria (L.) Pomel

Види још

• Рукола (дивља)

Литература

• G.J.H. Grubben and O.A. Denton, ур. (2004). „Vegetables”. Plant Resources of Tropical Africa. 2. стр. 295. ISBN 90-5782-147-8. 
• Коњевић, Радомир; Татић, Будислав (2006). Речник назива биљака. Београд: ННК Интернационал. стр. 77. 
• Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec". ISBN 86-393-0172-7. 
• R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić (2002). Povrćarstvo Čakovec.
• Klein, Ezra (7. 10. 2008). „ARUGULA.”. The American Prospect. Приступљено 7. 6. 2017. 
• Flora Europaea: Eruca
• Flora of China: Eruca
• Blamey, M. & Grey-Wilson, C. (1989). Flora of Britain and Northern Europe. ISBN 0-340-40170-2. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Flora of NW Europe: Eruca vesicaria Архивирано 2007-10-14 на сајту Wayback Machine
• Huxley, A.,, ур. (1992). New RHS Dictionary of Gardening. Macmillan. ISBN 0-333-47494-5. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
• „Salata koja briše godine: Kako rukola izbacuje otrove iz tela!”. Kurir. 5. 4. 2016. Приступљено 7. 6. 2017. 

Спољашње везе

• „Lako se gaji i bere cele godine: rukola je odlična salata i prirodni lek”. Lepa i srećna. Архивирано из оригинала 08. 07. 2017. г. Приступљено 7. 6. 2017. 
• „Eating arugula has become a political act”. mother nature netvork. Приступљено 7. 6. 2017. 
• Osnas, Jeanne. „The most political vegetables: A whirlwind tour of the edible crucifers”. The Botanist in the Kitchen. Приступљено 7. 6. 2017. 
• Jeane Osnos, "The most political vegetables: A whirlwind tour of the edible crucifers," The Botanist in the Kitchen, November 20, 2012. How arugula joined broccoli (and lattes) as supposed markers for big-government liberalism.
• Joel Denker, "The 'Lascivious' Leaf: The Allure of Arugula," Food in the 'Hood (published August 11, 2012) Архивирано септембар 25, 2020 на сајту Wayback Machine, in The Intowner, Serving Washington, D. C. since 1968 Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2020).
• Ezra Klein, "Arugula", The American Prospect, October 7, 2008.
• David Kamp, The United States of Arugula: How We Became a Gourmet Nation, New York: Clarkson Potter (2006). Архивирано 2020-02-18 на сајту Wayback Machine