Савска бановина

Савска бановина
Савска бановина
1929.—1939.
	; Положај Савске бановине
Главни град	Загреб
Регија	средња Европа, Балкан
Земља	Краљевина Југославија
Становништво	2.704.383 (1931)
Догађаји
Статус	бивша покрајина
Владавина
• Облик	бановина
Бан
•	Јосип Силовић
Историја
• Успостављено	1929.
• Укинуто	1939.
Претходник	Следбеник
	Приморско-крајишка област (Краљевина СХС)
	Загребачка област (Краљевина СХС)
	Осјечка област (Краљевина СХС)
	Сремска област (Краљевина СХС)
Бановина Хрватска (Краљевина Југославија)

Савска бановина је била бановина Краљевине Југославије од 1929. до 1939. године. Бановина се налазила на подручју данашње Хрватске (највећим делом Славоније) и добила је име по реци Сави. Административно подручје Савске бановине је био Загреб.

1939. године, Савска бановина је заједно са Приморском бановином и мањим деловима суседних бановина припојена Хрватској бановини.

1941. године, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале подручје Савске бановине. Мањи делови су припојени фашистичкој Италији и Мађарској, док је остатак припао Независној Држави Хрватској. После завршетка Другог светског рата, подручје је припало Републици Хрватској у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Демографија[уреди | уреди извор]

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.^[1] (по вероисповести)
вера	број верника
православна	517.1915
римокатоличка	2.122.631
евангелистичке	21.888
остале хришћанске	18.922
исламска	3.823
без конфесије	19.928
УКУПНО	2.704.383

Банови Савске бановине у периоду 1929—1939. су били:^[2]

Ред	Име и презиме (Датум рођења и смрти)	Почетак мандата	Крај мандата
1.	Јосип Шиловић	9. октобар 1929	1931
2.	Иво Н. Перовић (1882—1958)	1931	1935
3.	Марко Костренчић (1884—1976)	1935	1936
4.	Виктор Ружић (1893—1976)	1936	1938
5.	Станоје Михалџић (вд.)	1938	26. август 1939