Самомат

С Википедије, слободне енциклопедије

Самомат је врста шаховског проблема у којем је услов да бели игра први и мора да натера црног да га црни матира у предвиђеном броју потеза. Услов се обележава са s#n испод шаховског дијаграма , где је s# ознака за самомат, а n је број потеза.


Пример[уреди | уреди извор]

Дати проблем је једноставнији пример. То је самомат у два потеза од Волфганга Паулија (Wolfgang Pauly)[1][2] из књиге The Theory of Pawn Promotion, 1912: Бели игра и присиљава црног да матира белог најкасније у свом другом потезу.

Волфганг Паули, 1912.
abcdefgh
8
a8 white king
b8 white bishop
f8 white knight
a7 white pawn
c7 white pawn
e7 black pawn
g7 white pawn
f6 white pawn
h6 black king
e5 white pawn
h5 black pawn
h4 white pawn
g2 white bishop
h1 black bishop
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
самомат у два


Ако би бели лишио црног свих опција, сем Лxг2#, проблем би био решен.

  • Покушај ловцем није добар, јер тада црни ловац може да игра потез без узимања и тако одложи мат;
  • потез скакачем ослобађа црног краља;
  • 1.e6 омогућује 1...exф6 и 2...ф5;
  • 1.ф7 или 1.фxe7 дозвољава 1...Kxг7;
  • 1.г8Д или 1.г8Т није добро, због 1...Лxг2+ 2.Д/Тxг2;
  • 1.г8С матира црног, па је потпуно погрешно;
  • 1.г8Л такође није добро, јер ловац, после 1...exф6 2.exф6 Лxг2+, може да се уметне са 3.Лд5.


Једини потез који форсирано тeра црног да матира белог најкасније у другом потезу је:
1.ц8С!. и сада су ту две варијанте:

  • 1...exф6 2.exф6 Лxг2# је једноставно;
  • 1...e6 води до префињенијег 2.г8Л Лxг2# (ово једино ради, зато што је ловчев пут до d5 спречен црним потезом на e6).

Уочите да једино "иде" промоција у скакача у првом потезу, јер свака друга фигура би се уметнула након 1...Лxг2+.

Варијације[уреди | уреди извор]

Једна од варијација услова самомат је рефлексни мат, у којем бели присиљава црног да га матира уз додатни услов да, ако нека страна може да матира противника у потезу, она мора то да учини (ако тај додатни услов важи само за црног, онда је то полу-рефлексни мат). Постоји, такође, и услов максималист, где црни мора увек да вуче геометријски најдуже потезе, рачунајући од центра поља до центра поља; мада се овај додатни услов понекад среће и у другим типовима проблема, он је најчешћи у самоматовима.

Друга варијација је серијски-самомат, врста серијских проблема у којем бели игра серију потеза без одговора црног, да би дошао до позиције у којој црни мора да га матира у потезу.

Види још и ...[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Паулијев самомат
  2. ^ „W. Pauly”. Архивирано из оригинала 02. 03. 2012. г. Приступљено 10. 12. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]