Сапуњача
| Сапуњача | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Ред: | Caryophyllales |
| Породица: | Caryophyllaceae |
| Род: | Saponaria |
| Врста: | S. officinalis
|
| Биномно име | |
| Saponaria officinalis | |
| Синоними[1] | |
| |
Сапуњача (Saponaria officinalis L.) је зељаста лековита биљка из породице каранфила. Научни назив ове биљке потиче од латинске речи за сапун sapo (Saponariа) а епитет officinalis упућује на њена лековита својства
Опис биљке[уреди | уреди извор]
Вишегодишња зељаста биљка са дебелим ваљкастим ризомом. Стабљика висока 30-90 цм, усправна, у горњој половини граната обично без длака. Листови наспрамно распоређени, издужено јајасти, зашиљени са кратким дршкама. Обод лиске је цео. Цветови крупни, мирисни, сакупљени у цвасти дихазијуме, које све заједно на једном изданку граде метлицу. Чашица цилиндрична са 5 зубаца, светлозелена. Круничних листића 5, много дужих од чашице, слободни, бели или светлоружичасти. Прашника 10. тучак са дугуљастим плодником са два кончаста стубића. Плод је чахура са 4 или 5 зубаца. Семена много, ситна. Цвета VI-IX.
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Самоникло расте широм Европе и Азије до Сибира. Гаји се као украсна и лековита врста.
Станиште[уреди | уреди извор]
Расте на влажним местима, поред путева, јарака, река, у врбацима
Употреба[уреди | уреди извор]
Користи се корен (Saponariae radix). Ризом са корењем се вади у рано пролеће или у јесен. Осушени корен се употребљава код прехлада, кашља, за избацивање слузи. Корен сапуњаче је и благ диуретик. Најчешће се примењује у облику чаја, одвара или прашка.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
