Сахат-кула у Невесињу

Координате: 43° 15′ 28″ С; 18° 06′ 45″ И / 43.257775° С; 18.11253° И / 43.257775; 18.11253
С Википедије, слободне енциклопедије
Сахат-кула у Невесињу
Центар Невесиња са Сахат кулом
Опште информације
МестоНевесиње
ОпштинаНевесиње
Ентитет Република Српска
Држава Босна и Херцеговина
Врста спомениканационални споменик
Време настанка1664.

Сахат-кула налази се у самом центру старе чаршије Невесиња, Босна и Херцеговина и представља национални споменик. Саграђена је пре 1664. године, јер се помиње у белешкама чувеног османског путописца Евлије Челебије, који ју је описао у свом делу Siyahatname („Путопис”).[1]

Локација[уреди | уреди извор]

Остаци Дугалића џамије (Џамија хаџи Велијјудина Бакрача или Велагина џамија) са сахат-кулом у Невесињу смештени су у Дугалића (Пахљевића) махали, на локацији која обухвата к.ч. број 590 (нови премер, што одговара к.ч. бр. 790/1, 791 и 792, стари премер), а у власништву је Исламске верске заједнице Оџак, у Општини Невесиње, Република Српска, Босна и Херцеговина.

Изглед[уреди | уреди извор]

Сахат кула у Невесињу са црквом Вазнесења Христовог у позадини

Сахат-кула у Невесињу представља једнопросторни објекат са приближно четвороугаоном основом, наткривен четвороводним кровом. Димензије објекта, мерене споља, износе 3,25 m x 3,45 m. Висина сахат-куле, мерена од нивоа главне улице до врха крова, износи око 16,50 m. Структура зида је остављена тако да се види споља и изнутра. Блокови камена су међусобно везани вапненом жбуком. Ради уједначавања нивоа терена, објекат је постављен на постамент (два камена степеника) укупне висине 70 cm. Постамент је видљив са северозападне и југозападне стране објекта.[2]

На висини од отприлике 13,0 m налази се камени венац, који за 6,0 cm излази из равни зида. Испод венца на све четири стране објекта изведени су округли отвори у које су смештени сатови. Изнад венца на све четири стране објекта налазе се прозорски отвори. Прозорски отвори су дефинисани каменим допрозорницима (шембранама). Завршени су луком изведеним у облику камене потковице. Простор испод кровног венца је декорисан конзолицама. У простору испод крова објекта смештено је звоно.[2]

Сахат-кула је завршена четвороводним кровом, покривеним равним лимом. Дебљина зидова куле је 80 cm, док је висина 16,5 m. На њој су уочљиви утицаји каснороманичких кула, италијанских кампанила и дубровачких сахат-кула, у примени квадратне форме са дужином сваке странице од око 3 m, а видљиви су и у кружним отворима за сатове и на декорацији кровног венца. Године 1891. постављен је на ову сахат-кулу нови сат са три мине, од којих је она са југоисточне стране имала османске, она са североисточне римске, а она са југозападне стране још увек има арапске бројеве. Током осамдесетих година 20. века, на ову сахат-кулу постављене су нове мине од пластике са арапским бројевима и нови сат.[3]

Рестаурација[уреди | уреди извор]

На сахат-кули су у више наврата кроз историју вршене преправке. Преуређење самог механизма десило се 1891. године, затим 1980. и 2000. године, током сабора Самарџића. Приликом последњег реновирања избачен је стари механизам сата и стављен електро-мотор који се убрзо покварио. Стари механизам је покретао часовнике помоћу тегова са сајлама дугим 15 метара.[2]

Данас се улази у двориште сахат-куле из пешачке улице, са југозападне стране, а у објекат се улази са југоисточне стране. Улаз је засвођен једноставним сегментним луком. У унутрашњости објекта налазе се четири нивоа стрмих дрвених степеника, ширине око 60 cm.[4] За осветљење унутрашњости објекта на југоисточној фасади изведена су два уска правоугаона отвора који се шире према унутрашњости.

Уз североисточну фасаду сахат-куле налази се једноспратни објекат кроз који се изворно улазило у простор харема градитељске целине. Улаз, смештен у приземљу објекта, био је изведен као широки надсвођени пролаз. Изнад њега је био мали чардак, простор у који се улазило спољним степеништем из харема.[2]

Национални споменик[уреди | уреди извор]

Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине, 2. јула 2005. године донела је одлуку којом се место и остаци градитељске целине Дугалића џамије (Џамија хаџи Велијјудина Бакрача или Велагина џамија) са историјском грађевином сахат-куле у Невесињу проглашавају националним спомеником Босне и Херцеговине.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ускоро почиње рестаурација сахат-куле у Невесињу”. Херцег ТВ. Архивирано из оригинала 13. 12. 2019. г. Приступљено 14. 11. 2017. 
  2. ^ а б в г д „Национални споменик”. Босна и Херцеговина, Комисија за очување националних споменика. Архивирано из оригинала 06. 12. 2017. г. Приступљено 14. 11. 2017. 
  3. ^ „Културна добра - период турске владавине”. Општина Невесиње. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 14. 11. 2017.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  4. ^ „Невесиње: Ускоро реконструкција чувене сахат-куле”. Моја Херцеговина. Приступљено 14. 11. 2017. [мртва веза]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Kreševljaković, Hamdija, Sahat-kule u Bosni i Hercegovini, "Naše starine" IV, Sarajevo, 1957.
  • Hasandedić, Hivzija, Muslimanska baština u istočnoj Hercegovini, "El-Kalem", Sarajevo, 1990.
  • Pašić, Amir, Islamic architecture in Bosnia and Hercegovina, Istanbul, 1994.
  • Čelebi, Evlija, Putopis, Izdavačko preduzeće "Sarajevo Publishing", Sarajevo, 1996.
  • Mujezinović, Mehmed, Islamska epigrafika Bosne i Hercegovine, knjiga III, 3. izdanje, biblioteka "Kulturno naslijeđe", Sarajevo Publishing, 1998.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

43° 15′ 28″ С; 18° 06′ 45″ И / 43.257775° С; 18.11253° И / 43.257775; 18.11253