Светско првенство у атлетици на отвореном 1991 — скок увис за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије
Главни чланак: Светско првенство у атлетици на отвореном 1991.

Такмичење у скоку увис у мушкој конкуренцији на 3. Светском првенству у атлетици на отвореном 1991. у Токију, (Јапан) је одржано 30. августа и 1. септембра на Олимпијском стадиону.

Титулу светског првака из Рим 1987. није одбранио Патрик Шеберг из Шведске.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Учествовала су 40 такмичара из 27 земаља.[1]

  1. Алжир Алжир (1)
  2. Аргентина Аргентина (1)
  3. Аустралија Аустралија (3)
  4. Бахаме Бахаме (1)
  5. Британска Девичанска Острва Британска Девичанска Острва (1)
  6. Бугарска Бугарска (1)
  7. Данска Данска (1)
  8. Јапан Јапан (1)
  9. Јордан Јордан (1)
  10. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија (1)
  11. Канада Канада (1)
  12. Кина Кина (2)
  13. Куба Куба (2)
  14. Нови Зеланд Нови Зеланд (1)
  15. Норвешка Норвешка (2)
  16. Перу Перу (1)
  17. Пољска Пољска (2)
  18. Румунија Румунија (1)
  19. Сједињене Америчке Државе САД (3)
  20. Совјетски Савез СССР (3)
  21. Судан Судан (1)
  22. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство (3)
  23. Финска Финска (1)
  24. Чад Чад (1)
  25. Чехословачка Чехословачка (1)
  26. Шведска Шведска (1)
  27. Шпанија Шпанија (2)

Рекорди[уреди | уреди извор]

Списак рекорда у скоку увис пре почетка светског првенства 1991. године. Стање 23. августа 1991.

Рекорди пре почетка Светског првенства на отвореном 1991.
Светски рекорд Хавијер Сотомајор 2,44  Куба Сан Хуан, Порторико 29. јул 1989.
Рекорд светских првенстава Патрик Шеберг 2,38  Шведска Рим, Италија 6. септембар 1987.
Генадиј Авдејенко  Совјетски Савез
Игор Паклин
Најбољи резултат сезоне на отвореном Хавијер Сотомајор 2,40  Куба Париз, Француска 19. јул 1991.
Чарлс Остин  Сједињене Државе Цирих, Швајцарска 7. август 1991.
Европски рекорд Патрик Шеберг 2,42  Шведска Стокхолм, Шведска 30. јун 1987.
Северноамерички рекорд Хавијер Сотомајор 2,44  Куба Сан Хуан, Порторико 29. јул 1989.
Јужноамерички рекорд Клаудио Фреире 2,25  Бразил Рио де Жанеиро, Бразил 10. о0ктобар 1982
Афрички рекорд Othmane Belfaa 2,28  Алжир Аман, Јордан 20. август 1983.
Азијски рекорд Џу Ђенхуа 2,39  Кина Еберштат, Западна Немачка 10. јун 1984.
Океанијски рекорд Тим Forsyth 2,29  Аустралија Пловдив, Бугарска 12. август 1900.
Рекорди после завршеног Светског првенства на отвореном 1991.
Рекорд светских првенстава Чарлс Остин 2,38  Сједињене Државе Токио, Јапан 1. септембар 1991.

Најбољи светски резултати у 1991. години[уреди | уреди извор]

Десет најбољих светских такмичара у скоку увис на отвореном 1991. године пре почетка првенства (23. августа 1991), имали су следећи пласман на светској ранг листи.[2]

1. Хавијер Сотомајор  Куба 2,40 19. јул
1. Чарлс Остин  Сједињене Државе 7. август
3. Холис Конвеј 2,37 25. јул
4. Сорин Матеј  Румунија 2,35 14. јун
4. Трој Кемп  Бахаме 13. јул
6. Роландас Веркис  Совјетски Савез 2,34 16. јун
6. Патрик Шеберг  Шведска 22. јун
6. Артуро Ортиз  Шпанија
6. Марино Рафаел Дрејк  Куба 19. јул
10. Драгутин Топић  Југославија 2,32 16. јун
10. Артур Партика  Пољска
10. Игор Паклин  Совјетски Савез 13. јул
10. Сергеј Димченко

Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 1991.

Сатница[уреди | уреди извор]

Датум Време Ниво
30. август 1991 16:40 Квалификације
1. септембар 1991 15:00 Финале

Сатница је по средњоевропском времену (UTC+7)

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Черлс Остин
Сједињене Америчке Државе САД 		Хавијер Сотомајор
Куба Куба 		Холис Конвеј
Сједињене Америчке Државе САД

Резултати[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

Квалификациона норма износила је 2,29 м, коју нико није прескочио тако да су се у финале квалификовала 14 такмичара који су прескочили 2,27 м (кв).[1],[3]

Место Група Атлетичар Земља ЛР ЛРС Резултат Белешка
1. Б Хавијер Сотомајор Куба Куба 2,44 2,40 2,27 кв
1. А Чарлс Остин Сједињене Америчке Државе САД 2,40 2,40 2,27 кв
1. А Далтон Грант Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 2,27 кв, ЛР
1. А Марино Дрејк Куба Куба 2,34 2,34 2,27 кв
1. Б Артур Партика Пољска Пољска 2,33 2,32 2,27 кв
1. Б Холис Конвеј Сједињене Америчке Државе САД 2,39 2,37 2,27 кв
1. Б Игор Паклин Совјетски Савез СССР 2,41 2,32 2,27 кв
8. А Артуро Ортиз Шпанија Шпанија 2,34 2,34 2,27 кв
9. А Рик Ноји Сједињене Америчке Државе САД 2,25 2,27 кв
9. А Трој Кемп Бахаме Бахаме 2,24 2,27 кв, ЛР
9. А Драгутин Топић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 2,37 2,32 2,27 кв
9. Б Патрик Шеберг Шведска Шведска 2,42 2,42 2,27 кв
13. А Стејнар Хоен Норвешка Норвешка 2,10 2,27 кв, ЛР
14. Б Рудолф Поварнитин Совјетски Савез СССР 2,40 2,27 кв
15. А Јан Гарет Аустралија Аустралија 2,24 ЛР
16. А Takahisa Yoshida Јапан Јапан 2,14 2,24 ЛР
17. А Роберт Руфини Чехословачка Чехословачка 2,34 2,24
18. А Георгиј Даков Бугарска Бугарска 2,36 2,24
19. Б Јуха Исолето Финска Финска 2,24 ЛР
20. Б Сорин Матеј Румунија Румунија 2,40 2,24
20. Б Густаво Адолфо Бекер Шпанија Шпанија 2,23 2,24 ЛР
20. Б Отмане Белфаа Алжир Алжир 2,28 2,27 2,24 ЛР
23. Б Тим Форсајт Аустралија Аустралија 2,29 2,24
24. Б Алекс Залиаускас Канада Канада 2,24 ЛР
25. А Хакон Сарнблом Норвешка Норвешка 2,26 2,20 ЛР
25. А Фахредин Фуад Јордан Јордан 2,20 ЛР
27. А Џунге Џоу Кина Кина 2,33 2,20
28. А Стив Смит Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 2,29 2,29 2,20
29. А Мајкл Микелсен Данска Данска 2,27 2,27 2,20
30. Б Сергеј Димченко Совјетски Савез СССР 2,37 2,20
31. Б Јанг Сју Кина Кина 2,20 ЛР
32. А Јарослав Котевич Пољска Пољска 2,22 2,15
33. А Роџер Те Пуни Нови Зеланд Нови Зеланд 2,24 2,15 ЛРС
34. Б Давид Андерсон Аустралија Аустралија 2,15 ЛР
35. Б Karl Scatliffe Британска Девичанска Острва Британска Девичанска Острва 2,13 2,05
36. Б Валери Абугатас Перу Перу 2,00 ЛР
37. Б Paul Ngadjadoum Чад Чад 1,90 ЛР
38. Б Калид Ахмед Муса Судан Судан 2,00 1,90
А Фернандо Морено Аргентина Аргентина БП
Б Geoff Parsons Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 2,27 НС

Финале[уреди | уреди извор]

Финале је одржано 1. септембра са почетком у 15:00 часова. Почетна висина била је 2,20 м.[4],[5],[6]

Место Атлетичар Земља 2,20 2,24 2,28 2,31 2,34 2,36 2,38 2,40 2,45 Рез. Бел.
Чарлс Остин Сједињене Америчке Државе САД о о - о о - хо - ххх 2,38 = РСП
Хавијер Сотомајор Куба Куба - о - о о - х- 2,36
Холис Конвеј Сједињене Америчке Државе САД о о - хо - хо ххх 2,36
4. Далтон Грант Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство - - - о - ххо ххх 2,36 ЛР
5. Марино Дрејк Куба Куба о - хо - о ххх 2,34 =ЛР
5. Трој Кемп Бахаме Бахаме о - о хо о ххх 2,34
7. Патрик Шеберг Шведска Шведска - о - ххо х 2,31
8. Рик Ноји Сједињене Америчке Државе САД о - хо ххх 2,28 ЛР
9. Драгутин Топић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 2,28
10. Артуро Ортиз Шпанија Шпанија 2,24
10. Игор Паклин Совјетски Савез СССР 2,24
12. Артур Партика Пољска Пољска 2,24
13. Рудолф Поварнитин Совјетски Савез СССР 2,24
14. Стејнар Хоен Норвешка Норвешка 2,20

Укупан биланс медаља у скоку увис за мушкарце на отвореном после 3. Светског првенства 1983—1991.[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Стартна листа скоку увис на СП 1991. сајт ИААФ
  2. ^ Светска топ листа за 1991. на сајту all-athletics.com/[мртва веза]
  3. ^ Резултати квалификација скока увис
  4. ^ Стартна листа финала скока увис на СП Прибављено 21.4.2016
  5. ^ Резултати финала скока увис по серијама Прибављено 21.4.2016
  6. ^ Резултати финала скока увис Прибављено 21.4.2016

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_атлетици_на_отвореном_1991_—_скок_увис_за_мушкарце&oldid=27001461”