Свилена алга

С Википедије, слободне енциклопедије

Spirogyra
Spirogyra са карактеристичним спирално поређаним хлоропластима.
Научна класификација
Царство:
Plantae
Дивизија:
Charophyta
Класа:
Zygnematophyceae
Ред:
Zygnematales
Породица:
Zygnemataceae
Род:
Spirogyra

Link in C. G. Nees, 1820
Типска врста
Spirogyra porticalis
(O.F.Müller) Dumortier
Врсте

Око 400;

Синоними
  • Conjugata Vaucher, 1803[1]
  • Jugalis Schrank, 1814[2]

Спирогира (позната као и водена свила и свилена алга) је влакнаста зелена алга реда Zygnematales, названа по спиралном распореду хлоропласта који је карактеристичан за род. Обично се налази у слатководним водама, а у свијету постоји више од 400 врста Спирогире.Спирогира мјери приближно 10 до 100 µм у ширину и може нарасти до неколико центиметара у дужину.[3]

Опште карактеристике[уреди | уреди извор]

Спирогира је веома честа у релативно бистрој еутрофичној води, развија слузаву влакнасту зелену масу. У прољеће Спирогира расте под водом, али када има довољно сунчеве светлости и топлоте, оне стварају велике количине кисеоника, пријањајући као мјехурићи између запетљаних нити. Влакнасте масе излазе на површину и постају видљиве као витко зелене простирке. Спирогира има ћелијски зид, једро, пиреноидне и спиралне хлоропласте.

Спирогира

Репродукција[уреди | уреди извор]

Спирогира се може репродуковати и полно и бесполно. У вегетативној репродукцији долази до фрагментације, а Спирогира се једноставно подвргава интеркаларној ћелијској подјели како би продужила дужину нових нити. Код полног размножавања имамо двије врсте.

  • 1. Скалариформна конјугација захтева удруживање два или више различитих филамената, поређаних дјелимично или у цијелој њиховој дужини. Једна ћелија из супротних обложених филамената емитује цјевасте избочине познате као конјугацијске цијеви, које се издужују и спајају, да би направиле пролаз зван конјугацијски канал. Цитоплазма ћелије дјелује док мушкарац путује кроз ову цев и стапа се са женском цитоплазмом, а гамете се спајају у формирање зигоспора.
  • 2. У бочној конјугацији, гамете се формирају у једну нит. Двије сусједне ћелије близу заједничког попречног зида дају избочине познате као конјугационе цијеви, које приликом контакта даље формирају конјугацијски канал. Мушка цитоплазма мигрира кроз конјугацијски канал, стапајући се са женском. Остатак процеса се одвија као у скалариформној конјугацији.

Суштинска разлика је да се скалариформна конјугација одвија између два филамента, а бочна конјугација се дешава између две сусједне ћелије на истом филаменту.

Врсте[уреди | уреди извор]

Следеће врсте су тренутно прихваћене: [4]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Spirogyra
    Spirogyra
  • Spirogyra
    Spirogyra
  • Single Spirogyra cell
    Single Spirogyra cell
  • Spirogyra (Each numbered tick = 122 μM)
    Spirogyra (Each numbered tick = 122 μM)
  • Spirogyra (Each numbered tick = 20 μM)
    Spirogyra (Each numbered tick = 20 μM)
  • Patch of Spirogyra from algal blooming in Westfalian pond
    Patch of Spirogyra from algal blooming in Westfalian pond
  • Spirogyra algal bloom in Romanian pond
    Spirogyra algal bloom in Romanian pond

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Algaebase, entry for Conjugata”. Приступљено 20. 2. 2016. 
  2. ^ „Algaebase, entry for Jugalis”. Приступљено 20. 2. 2016. 
  3. ^ http://www.microscopy-uk.org.uk/mag/indexmag.html?http://www.microscopy-uk.org.uk/mag/artjan99/gyra.html
  4. ^ https://www.algaebase.org/search/genus/detail/?genus_id=43564

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Свилена алга на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Свилена алга.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свилена_алга&oldid=27003195”