Сеат ми

С Википедије, слободне енциклопедије
Сеат ми
Сеат ми
Преглед
ПроизвођачСеат
Производња2011. –
МонтажаСловачка
Каросерија и шасија
КласаМали градски аутомобил
Каросерија3 и 5 врата – хечбек
СличниФолксваген ап!
Шкода ситиго
Погонски агрегат
Моторбензин 1.0 HTP (60 КС), 1.0 HTP (75 КС)
гас 1.0 CNG (68 КС)
Степен преноса5 степени (мануелни и аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2420
Дужина3557
Ширина1641
Висина1478
Маса929

Сеат ми (енгл. Seat Mii) је мали градски аутомобил који производи шпанска фабрика аутомобила Сеат. Производи се од 2011. до данас.

Историјат[уреди | уреди извор]

Сеат ми је мали градски аутомобил, део Фолксвагенове серије модела под називом New Small Family (NSF), који је представљен 2011. године на сајму аутомобила у Франкфурту. Производња је почела у децембру 2011. године у Братислави, где се производе и Фолксваген ап! и Шкода ситиго, верзије истог аутомобила. Каросеријски је то мали аутомобил са троје и петоро врата у хечбек верзији.

Сеат ми је заснован на истој Фолксвагеновој платформи као и ап! и ситиго, веома су слични, а мотори су им исти. Иако је мали аутомобил, нуди максималну искоришћеност простора за четири путника. Верзија са пет врата појавила се на тржишту 2012. године. Један је од најмањих возила у свом сегменту. Запремина пртљажника је 251 l, а може се проширити на 951 l спуштањем задњих седишта.[1]

На европским тестовима судара аутомобил је 2011. године добио максималних пет звездица за безбедност.[2]

Мотори[уреди | уреди извор]

У понуди су два бензинска мотора и један мотор на ауто гас (CNG).

Спецификације
Модел Запремина Цилиндри/
вентили
Снага Мењачи
1.0 MPI 999 cm³ 3/12 44 kW / 60 КС 5-степени мануелни/аутоматик
1.0 MPI 999 cm³ 3/12 55 kW / 75 КС 5-степени мануелни/аутоматик
1.0 CNG 999 cm³ 3/12 50 kW / 68 КС 5-степени мануелни

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Сићушне тројке” (на језику: српски). vrelegume.rs. Приступљено 8. 2. 2014. 
  2. ^ „Euro NCAP креш тест” (на језику: енглески). euroncap.com. Приступљено 8. 2. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]