Север Косова и Метохије

Север Косова и Метохије
Ибарски Колашин
Север Косова и Метохије; Ибарски Колашин;
	Мапа Србије, север Косова и Метохије је обележен наранџастом бојом Север Косова и Метохије
Матична држава	Србија
Административни; центар	Северна Косовска Митровица
Највећи град	Северна Косовска Митровица
Службени језик	српски
Владавина
Облик власти	самоуправна регија
— Председник Скупштине Заједнице општина Аутономне покрајине Косово и Метохија	Радован Ничић
Историја
Битни догађаји	‍
— Криза на северу Косова и Метохије	2011 – данас
— Бриселски споразум (2013)	19. април 2013.
— Заједница српских општина	у процесу оснивања
Географија
Површина	‍
— укупно	1,007 км2
Становништво	‍
— 2006.	68 000
— 2015.	79 910
— густина	79 становника ст./км2
Економија
Валута	динар
— код валуте	RSD
Остале информације
Временска зона	UTC +1 (CET); UTC +2 (CEST)

Север Косова и Метохије (познато и као Ибарски Колашин) је незванични назив за регион на северу Аутономне Покрајине Косово и Метохија, претежно насељен Србима, а који је након албанског проглашења независности остао под контролом Владе Србије. Састоји се од четири општине: Северна Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток.

За разлику од српских енклава у централном делу покрајине, које су окружене територијом насељеном Албанцима, Северно Косово има непосредну везу са централном Србијом. На територији севера Косова и Метохије и даље делују српске институције, које су саставни део политичког, здравственог, културног и образовног система Србије. Након измештања из Приштине због ратних дешавања 1999. године и привременог боравка у централној Србији, сви факултети Универзитета у Приштини смештени су на север Косова и Метохије, у Косовску Митровицу, Звечан, Лепосавић, Лешак и Зубин Поток.

На северу Косова и Метохије се налази и седиште Скупштине Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија.

Површина овог подручја је око 1.007 km² што је око 9,2% територије Косова и Метохије.

Од проглашења независности Републике Косово^[а], учестали су инциденти на северу. Врхунац достижу 2011. када Полиција Косова покушава да заузме административне прелазе Јариње и Брњак, 2013. и након потписивања Бриселског споразума. Нова криза је избила 2017. године приликом покушаја преласка воза Београд–Рашка на територију Космета.

У складу са Бриселским споразумом планирано је укидање паралелних институција и оснивање Заједнице српских општина у коју би ушле и општине са севера Косова и Метохије.

Спорт[уреди | уреди извор]

На северу Косова и Метохије постоје следећи клубови:

Фудбалски клубови

ФК Мокра Гора (Српска лига Запад)
Трепча (Зона Морава)
ФК Звечан (Окружна лига Косовска Митровица)
ФК Ибар Лепосавић (Окружна лига Косовска Митровица)
ФК Моша (Окружна лига Косовска Митровица)
ФК Копаоник Лешак (Окружна лига Косовска Митровица)
ФК Рудар Косовска Митровица (Окружна лига Косовска Митровица)
ФК Сочаница (Окружна лига Косовска Митровица)

Познати фудбалери

Галерија[уреди | уреди извор]

Етничка карта Косова и Метохије
Север Косова и Метохије 1941. године
Мапа севера Косова и Метохије
Споменик НОБ у К. Митровици
Мост на Ибру
Зубин Поток, црква
тврђава Звечански град
Црква у северној Косовској Митровици
Језеро Газиводе
Манастир Бањска

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.