Сезонски афективни поремећај

С Википедије, слободне енциклопедије
Сезонски афективни поремећај
СинонимиЗимска депресија, зимска меланхолоја, летња депресија, сезонска депресија
Светлосна терапија је уобичајене метода лечења сезонских афективне поремећаја и циркадијалне дисритмије

Сезонски афективни поремећај или рекурентна (повратна) зимска депресија је облик депресије која се понавља у јесењем и зимском периоду, а ишчезава у пролеће и лето. Већина оболелих, нешто чешће жена него мушкараца, иако има симптома депресије — губитак задовољстава енергије, осећања безвредности, немогућност концентрације, показује и блажи пораст телесне масе, уз повећану потребу за конзумирањем шећера и хране са високим садржајем угљених хидрата, и појаву симптома само у зимском периоду. Болест је помало слична хибернацији која постоји код неких животињских врста (нпр. медведа) и не може се сматрати „правим” психијатријским проблемом.[1]

За лечење сезонског афективног поремећаја од средине осамдесетих година 20. века, као корисна показала се јарка бела светлосна терапија. Иако она и данас има главну улога у лечењу, истраживачи су у протеклих неколико година истражили бројне начине за примену светлосне и других терапија.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Истраживање сезонског афективног поремећаја започела је у Сједињеним Америчким Државама 1979. године када је Херб Керн, инжењер истраживач, уочио да се осећа депресивно током зимских месеци. Керн је сумњао да је зимско светло узрок поремећаја и изнео је овај свој став научницима у Националном институту за ментално здравље САД, који су радили на истраживању циркадијалних ритмова. Они су се заинтересовали за овај Керијев предлог и осмислили су светлосну лампу за лечење Кернове депресије. Наком неколико дана третмана Керн се осећао много, као и други пацијенати који су касније третирани на исти начин.[3]

Прво систематско регистровање и пријављивање сезонских афективних поремећаја у САД почело је 1980-их од стране доктора Нормана Е. Розентала, и његових сарадника запослених у Националном институту за ментално здравље (енгл. National Institute of Mental Health (NIMH)). А почело је тако што је Розентал био иницијално мотивисани да открије узрок сопственог искуства са депресијеом која му се понављала током мрачних дана дугих северноамеричких зима. Повезујући појаву симптома са временом њиховог јављања Розентал је претпоставио да је узрок поремећаја, праћеног смањењењем расположења, највероватније недостатак природног светла током зиме. Розентал је са сарадницима доказао овај феномен у плацебо контролисаној студији, користећи светлосну терапију у њеном лечењу. Резултати ове студије обављени су у САД 1984. године. Иако су Розенталове идеје првобитно поздрављене, оне су код дела научне јавности прихваћене са скептицизмом.[4]

У дијагностички и статистички приручник (ДСМ-III) „Ментални поремећаји” Америчка психијатријска асоцијација је први пут 1987.[5] укључила „сезонски образац” као одредницу за дијагнозу тешке депресије и биполарних поремећаја (укључујући и друге верзије оба поремећаја). Укључивање сезонског узорка као одреднице, био је оправдан, јер се сматрало да ће он бити дијагностички валиднији од других фактора укључених у дијагнозу промене расположења, као што су меланхолија и дистимија. Исти тај Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје, у четвртом издању (ДСМ-IV) класификује сезонски афективни поремећај као подтип или „спецификатор” једне од тешких депресија или биполарног поремећаја, у којој се симптоми депресије манифестују сезонски, јер један од пет пацијената са сезонским депресивним симптомима заправо има биполарни поремећај.[6]

У САД је, од 1990-их, из ове области, постала значајна добро позната књига Винтера Блуеса, објављена 1993. године, као стандардни увод у изучавање ове теме.[7]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Све више људи пати од афективних поремећаја, или према досадашњим истраживањима више од 330 милиона становника широм света има проблем са депресијом. Ово стање које се карактерише великом тугом и губитком задовољства у обављању свакодневних активности, према проценама за наредних 20 година, по броју оболелих, највероватније ће надмашити срчана обољења, па ће по томе депресија као облик душевне болести, постати уобичајена колико и прехлада.[8] Имајући наведено у виду посебну пажњу треба обратити на облик сезонског афективног поремећаја који је епидемиолошки гледано, блажи облик депрерсије, јер има свој периодицитет јављањања и следеће епидемиолошке карактеристике:

Морбидитет

У Сједињеним Америчким Државама, у којима од овог поремећаја пати најмање милион Американаца, процене преваленције у појединим државама варирају од 0,4% до 10% у зависности од методологије која је коришћена.[8] Угроженост болешћу у САД расте код становника који живео што даље од екватора, а постоје и бројни докази да су особе које у САД мигрирају са ниже на вишу надморску висину подложније овом поремећају.[9]

Око 2% популације у северној Европи пати од тешке депресије, а у Великој Британији, до 6% одраслих особа има понављајуће велике депресивне епизоде - сезонског карактера јављања.

Постоји и генетска компонента поремећаја који се јавља код блиских сродника.

Сезонски узорак болести утврђен је код 15% пацијената са поновљеним поремећајима расположења, укључујући униполарне и биполарне форме болести.

Старост

Просечна старост оболелих у САД је 27 година.

Стопа преваленције у старијој животној доби се смањуј, а полне разлике нестају.

Током репродуктивних година, болест је четири пута чешће код жена него код мушкараца.

Деца такође могу бити погођена, а стопа инциденције код дечака и девојака је слична.

Полне разлике

Поремећај чешће погађа жене у односу на мушкараце, са женско : мушким односом — 4 : 1. Та разлика у преваленцији међу половима се смањује са губитком репродуктивних способности и са годинама старости.[10]

Сезонске разлике

Зимски почетак сезонског афективног поремећаја у САД је најчешћи период јављања, а карактерише се атипичним депресивним симптомима који укључују: хиперсомнију, повећан апетит и жељу за угљеним хидратима).

Поремећај се (знатно ређе), може; јавити у пролеће/лето. Тада се карактерише несаницом и губитком апетита, и доста сличи класичној депресији.[11]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Етиологија сезонског афективног поремећаја није у потпуности схваћена. Узрок је највероватније комбиновано дејство физиолошких, психолошких, генетских и животних фактора.[12] Смањено излагање дневној светлости, када се током зиме већи део времена проводи у затвореним просторијама, је нека врста циркадијалне дисритмије, изазвана остљивошћу на светлост, са поремећајем у метаболизму неуротрансмитера (нпр серотонина, мелатонина, допамина), хиповитаминозом Д и генетским варијацијама, у моноаминским и ретиналним фотопигентним генима.[13]

Важно је напоменути да поједини етиолошки фактори могу имати хетерогену клиничку слику, док неки фактори могу играти важну улогу код неких особа са поремећајем, а код неких других не.[14][10]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Литографија жене са знацима афективниног поремећаја

Највећи део симптоми сезонског афективног поремећаја слични су симптомима типичне депресије:

  • Пад енергије
  • Недостатак или смањење воље
  • Лоше расположење (често већег интензитета у јутарњим часовима)
  • Мање интересовања за живот
  • Ограничена способност да се ужива у стварима које су иначе болеснику пре појаве симптома причињавале задовољство
  • Раздражљивост
  • Снижена потреба за контактом са другим људима
  • Мањак интересовања за сексуални чин

Симптоми сезонског афективног поремећаја могу и да се разликују од наведених, и да се разликују и од типичне депресије у којој доминира губитак апетита и губитак на тежини, док особе које пате од сезонског афективног поремећаја, углавном једу прекомерно и добијају на тежини.[15]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Да би се задовољили ДСМ-5 дијагностички критеријуми за велике депресивне поремећаје са сезонским обрасцем, код овог поремећаја треба дијагностички утврдити, да се:

  • депресија јавља само у одређеном периоду године (нпр у јесен или зиму)
  • потпуна ремисија симптома дешава у карактеристичном времену године (нпр пролеће).
  • код болесника манифестују симптоми афективног поремећаја у најмање две епизоде у претходне две године,
  • манифестације знатно разлукују по манифестација од афективног несесезонских поремећаја.[16]

У случајевима када код пацијента постоји очигледан утицај сезонских психосоцијалних стресора (нпр сезонска незапосленост) не појаву депресије, овај облик поремећаја не испуњава дијагностичке критеријуме за сезонски афективни поремећај.

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Примарно, у диференцијално дијагностичка разматрања сезонских афективних поремећаја треабало би детаљно сагледати све депресивне поремећаје или одређени спектар биполарних поремећаја са специфичном „сезонском варијацијом.”

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење болести може се спровести у виду самопомоићи, светлосне терапије и терапије лековима:

Самопомоћ[уреди | уреди извор]

Уз подршка околине која је веома важна, симптоми поремећаја могу се ублажити следећим мерама самопомоћи:

  • Провођењем више времена на отвореном простору у току видног дела дана,
  • Редовним бављењем физичком активношћу.
  • Разговором са породицом и пријатељима, како би болесник боље схватио шта се догађа са њим.

Светлосна терапија[уреди | уреди извор]

Једна од лампи за светлосну терапију
Види још: Светлосна терапија

Ова врста терапије осмишљена је као замена за природну светлост. У њој се болесник излаже флуоресцентној светлости интензитета од 10.000 лукса (мера осветљења) у трајању од 30 минута, у поновљеним третманима до настанка симптома. Побољашња се најчешће уочавају након недељу дана редовне светлосне терапије.

Нежељени ефекти су ретки и благи.[17] Након настанка симпрома терапија се продужава у складу са индивидалним реакцијама пацијента.

Поређења ради, интензитет унутрашње светлости износи око 100 лукса, док је за време светлог сунчаног дана њен интензитет око 50.000 лукса или више. Жарко бело дневно светло делује на ћелије у ретини ока, која је нервним путевима повезане са хипоталамусом (делом мозга који учествије у контроли циркадијских ритмова), и на одређен начин помаже у стабилизацији нарушених функција у сезонском афективном поремећају.[18]

Лекови[уреди | уреди извор]

Велика група лекара данас препоручују да пацијенти са сезонским афективним поремећајима прво пробају традиционалну светлу терапију белим светлом након буђења, па тек ако она не помогне или ствара неугодне и/или нежељене ефекте, може се покушати са антидепресивном терапијом или једном од алтернативних терапија у истраживању.[19]

Бупропион

Као лек избора у САД за лечење сезонског афективног поремећаја предложен је бупропион (Wellbutrin XL) који је одобрен од стране ФДА,[20] прво ка лек за терапују тешке депресије а потом и за превенцију сезонског емотивног поремећаја (зимске депресије).[21] Ефикасност Бупропиона (Wellbutrin XL) за спречавање епидемија зимске депресије у САД установљена је у три двоструко слепе, плацебо контролисане студије код одраслих са историјом тешког депресивног поремећаја који се јављао у јесен и зиму. У овим студијама; проценат особа који су били без депресије на крају лечења био је значајно већи код оних на Бупропиону (Wellbutrin XL) него код оних на плацебу. За сва три комбинована истраживања, укупна стопа депресије пацијената на крају лечења била је 84% процената за оне на Бупропиону, у поређењу са 72% за оне на плацебу.[22]

Антидепресиви

Иако антидепресиви могу бити од помоћи у терапији сезонског афективног поремећаја, мали број спроведених студија које су поредиоле резултате оба терапијска модалитете, указале су на то да су светлосна терапија и антидепресиви подједнако ефикасни код сезонских афективних поремећаја.[11]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kronfeld-Schor N, Einat H. Circadian rhythms and depression: human psychopathology and animal models. Neuropharmacology. 2012 Jan. 62 (1):101-14.
  2. ^ „Trastorno afectivo estacional (SAD)”. familydoctor.org (на језику: шпански). 2017-08-01. Приступљено 2023-06-28. 
  3. ^ Rosenthal, Norman E. Winter Blues (2006). Everything You Need to Know to Beat Seasonal Affective Disorder (Revised ed.). New York: The Guilford Press. ISBN 978-1593852146. 
  4. ^ Rosenthal, Norman E.; Sack, D. A.; Gillin, J. C.; Lewy, A. J.; Goodwin, F. K.; Davenport, Y.; Mueller, P. S.; Newsome, D. A.; Wehr, T. A. (1984). „Seasonal Affective Disorder”. Archives of General Psychiatry. 41 (1): 72—80. PMID 6581756. doi:10.1001/archpsyc.1984.01790120076010. 
  5. ^ 3rd ed., rev.; DSM-III-R; American Psychiatric Association, 1987
  6. ^ Megan K. Traffanstedt, Sheila Mehta, Steven G. LoBello Major Depression With Seasonal Variation Is It a Valid Construct? First Published January 19, 2016.
  7. ^ More, Lee Kremis (December 26, 1994). "It's Wintertime: When Winter Falls, Many Find Themselves In Need Of Light". Milwaukee Sentinel. Gannett News Service.
  8. ^ а б Westrin A, Lam RW. Seasonal affective disorder: a clinical update. Ann Clin Psychiatry. 2007 Oct-Dec. 19 (4):239-46
  9. ^ Magnusson A. An overview of epidemiological studies on seasonal affective disorder. Acta Psychiatr Scand. 2000 Mar. 101 (3):176-84.
  10. ^ а б Kurlansik SL, Ibay AD. Seasonal affective disorder. Am Fam Physician. 2012 Dec 1. 86 (11):1037-41.
  11. ^ а б Yildiz M, Batmaz S, Songur E, Oral ET. State of the art psychopharmacological treatment options in seasonal affective disorder. Psychiatr Danub. 2016 Mar. 28 (1):25-9.
  12. ^ Rohan KJ, Roecklein KA, Haaga D. Biological and Psychological Mechanisms of Seasonal Affective Disorder: A Review and Integration. . Current Psychiatry Reviews. 5 (1): 37—47. 2009.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  13. ^ Stewart AE, Roecklein KA, Tanner S, Kimlin MG. Possible contributions of skin pigmentation and vitamin D in a polyfactorial model of seasonal affective disorder. Med Hypotheses. 2014 Nov. 83 (5):517-25.
  14. ^ Sohn CH, Lam RW. Update on the biology of seasonal affective disorder. CNS Spectr. 2005 Aug. 10 (8):635-46; quiz 1-14.
  15. ^ Marshall & Cheevers 2003, стр. 77
  16. ^ American Psychiatric Association. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, Fifth Edition. Washington, DC: American Psychiatric Association; 2013.
  17. ^ Rosenthal NE, Sack DA, Gillin JC, Lewy AJ, Goodwin FK, Davenport Y, et al. Seasonal affective disorder. A description of the syndrome and preliminary findings with light therapy. Arch Gen Psychiatry. 1984 Jan. 41 (1):72-80.
  18. ^ Westrin A, et al. Seasonal Affective Disorder: A Clinical Update, Annals of Clinical Psychiatry (Oct.–Dec. 2007): . 19 (4): 239—46.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  19. ^ Lam RW, et al. Canadian Consensus Guidelines for the Treatment of Seasonal Affective Disorder Clinical and Academic Publishing, 1999.
  20. ^ „First drug for seasonal depression”. FDA Consumer. 40 (5): 7. 2006. PMID 17328102. 
  21. ^ Modell JG, Rosenthal NE, Harriett AE, Krishen A, Asgharian A, Foster VJ, Metz A, Rockett CB, Wightman DS (2005). „Seasonal affective disorder and its prevention by anticipatory treatment with bupropion XL”. Biol Psychiatry. 58 (8): 658—67. . doi:10.1016/j.biopsych.2005.07.021.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  22. ^ First Drug for Seasonal Depression FDA Consumer magazine September-October 2006

Литература[уреди | уреди извор]

  • Marshall, Fiona; Cheevers, Peter (2003). Positive options for Seasonal Affective Disorder. Alameda, California: Hunter House. стр. 77. ISBN 978-0-89793-413-8. 
  • Lieverse R, Van Someren EJ, Nielen MM, Uitdehaag BM, Smit JH, Hoogendijk WJ. Bright light treatment in elderly patients with nonseasonal major depressive disorder: a randomized placebo-controlled trial. Arch Gen Psychiatry. 2011 Jan. 68 (1):61-70.
  • Wirz-Justice A, Bader A, Frisch U, Stieglitz RD, Alder J, Bitzer J, et al. A randomized, double-blind, placebo-controlled study of light therapy for antepartum depression. J Clin Psychiatry. 2011 Jul. 72 (7):986-93.
  • Rohan KJ, Mahon JN, Evans M, Ho SY, Meyerhoff J, Postolache TT, et al. Randomized Trial of Cognitive-Behavioral Therapy Versus Light Therapy for Seasonal Affective Disorder: Acute Outcomes. Am J Psychiatry. 2015 Sep 1. 172 (9):862-9.
  • Rohan KJ, Roecklein KA, Lacy TJ, Vacek PM. Winter depression recurrence one year after cognitive-behavioral therapy, light therapy, or combination treatment. Behav Ther. 2009 Sep. 40 (3):225-38.
  • Partonen T, Lönnqvist J. Prevention of winter seasonal affective disorder by bright-light treatment. Psychol Med. 1996 Sep. 26 (5):1075-80.
  • Nussbaumer B, Kaminski-Hartenthaler A, Forneris CA, Morgan LC, Sonis JH, Gaynes BN, et al. Light therapy for preventing seasonal affective disorder. Cochrane Database Syst Rev. 2015 Nov 8. CD011269.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сезонски_афективни_поремећај&oldid=27674690”