Сенат Републике Српске

Сенат Републике Српске је савјетодавно тијело највиших уставних институција Републике Српске.

Историја[уреди | уреди извор]

Народна скупштина је на сједници од 4. априла 1997. усвојила Закон о Сенату Републике Српске, по којем је његове чланове именовао предсједник Републике Српске из реда истакнутих личности које су запажено доприносиле националном, јавном, научном и културном животу Републике Српске. Сенаторима мандат траје седам година, с могућношћу њиховог поновног именовања. Сједнице Сената сазива и њима предсједава предсједник Републике Српске.^[1]

Састав[уреди | уреди извор]

Према члану 89. Устава Републике Српске Сенат има до 55 чланова које именује предсједник Републике. За чланове Сената именују се истакнуте личности из јавног, научног и културног живота. Сенатор се именује на седам година, с могућношћу да буде именован још један узастопни мандат.

Сједнице Сената сазива и предсједава им предсједник Републике. Сенат се конституише и отпочиње с радом када предсједник Републике именује најмање половину од укупног броја сенатора предвиђеног Уставом.

Организација и начин функционисања Сената уређује се Законом о Сенату Републике Српске.^[2]

Надлежности[уреди | уреди извор]

Сенат Републике Српске разматра питања од посебног значаја за политички, национални, економски и културни развој Републике Српске и даје највишим уставним институцијама мишљење о тим питањима, као што су:^[3]

уставноправни положај Републике Српске и спољнополитичка питања у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине;
доношење измјена Устава Републике Српске и нацрте системских закона;
питања рада институција Босне и Херцеговине у вези са статусним питањима Републике, као и питања односа између ентитета у Босни и Херцеговини;
развојна и привредна питања Републике Српске;
питања избјеглица, расељених лица и повратника;
питања која се односе на права Републике Српске на специјалне и паралелне односе са сусједним државама, као и питања развоја односа са исељеништвом широм свијета;
и друга важна питања од значаја за Републику Српску и њене народе и грађане.

Сенатори[уреди | уреди извор]

Сазив 2017.[уреди | уреди извор]

Сазив из 2017. године је конституисан 8. јануара, и укупно је именован 41 сенатор, укључујући предсједника Републике, који је по функцији предсједника Републике, члан Сената.^[4] Већина сенатора је изабрана по други, или трећи, пут. Дана 28. јуна 2017. предсједник Републике Српске је именовао 3 нова сенатора.^[5] Децембра 2023. године предсједник Милорад Додик именовао је Александра Вулина и Антона Касиповића за сенаторе.^[6]^[7]

Тренутно Сенат броји 35 чланова.^[8]

Чланови Сената:

др Бранко Бојовић, САД, хирург
др Александар Вулин, Београд, политичар
др Јелена Гускова, Русија, доктор историјских наука, академик САНУ
Григорије Дурић, Мостар, епископ захумско-херцеговачки и приморски
Милорад Додик, Бања Лука, предсједник Републике Српске
Борко Ђурић, Бања Лука, предсједник привредне коморе РС
Миливоје Иванишевић, Београд, председник Института за истраживање српских страдања у XX вијеку
Антон Касиповић, Бања Лука, бивши министар у Влади Републике Српске
др Ненад Кецмановић, Београд, политиколог
др Богдана Кољевић, Београд, филозоф
др Рајко Кузмановић, Бања Лука, бивши предсједник Републике Српске
Емир Кустурица, Београд, режисер
др Владимир Лукић, Бања Лука, бивши предсједник Владе Републике Српске
Синиша Љепојевић, Београд, новинар
Славко Митровић, Бања Лука, савјетник предсједника Републике Српске
др Стево Мирјанић, Бања Лука, министар у Влади Републике Српске
Светозар Михајловић, Бијељина, привредник
др Милимир Мучибабић, Београд, социолог
др Боса Ненадић, Београд, правница
Борислав Паравац, Добој, бивши српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине
др Стево Пашалић, Зворник, демограф
Ранко Рисојевић, Бања Лука, књижевник
др Жељко Родић, Бања Лука, доктор примаријус медицине
Филип Савић, Србац, изабран као најбољи студент у историји бањалучког Електротехничког факултета
Радмила Смиљанић, Београд, првакиња Опере Народног позоришта у Београду
Станко Станић,^[5] Бања Лука, професор на Економском факултету, бивши ректор Универзитета у Бањој Луци
Славенко Терзић^[5], Београд, историчар
Бошко Томић, Источно Сарајево, бивши министар у Влади Републике Српске
др Милан Томић, Брчко, правник
др Иван Томљеновић, Бања Лука, бивши потпредсједник Републике Српске
Бранко Тупањац, Требиње, привредник
Маринко Умичевић, Бања Лука, привредник
Немања Умићевић, Нови Град, студент
Жељка Цвијановић, Бања Лука, по функцији а након избора за предсједника Републике Српске 2018. године
Александар Џомбић, Бања Лука, бивши предсједник Владе Републике Српске
др Иванка Шего, Бања Лука, доктор медицине

Сенатор који је тражио разрјешење током мандата:

др Милан Благојевић, Бања Лука (сенатор у периоду јануар — мај 2017, затражио разрјешење због неспојивости функција.^[9])

Сенатори који су преминули током сенаторског мандата:

др Смиља Аврамов, Београд, стручњак за међународно право
Љубомир Зуковић, Нови Сад, књижевник, бивши министар у Влади Републике Српске и академик АНУРС
др Душко Јакшић, Бања Лука, директор бањалучког Економског института
Арије Ливне, Израел, шеф представништва Републике Српске у Израелу, савјетник предсједника Републике Српске
Манојло Миловановић, Бања Лука, пензионисани генерал-пуковник Војске Републике Српске
Рајко Петров Ного, Београд, књижевник
Слободан Павловић, Бијељина, привредник
др Слободан Перовић, Београд, правник
Живко Радишић, Бања Лука, бивши српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине
др Фуад Туралић, Бања Лука, бивши министар у Влади Републике Српске
Чедомир Црногорац,^[5] Бања Лука, професор на ПМФ-у

-Подебљаним словима су означени сенатори који су изабрани други, односно трећи, мандат.

Сазив 2009.[уреди | уреди извор]

Сазив из 2009. приликом конституисања 15. маја требало је да броји 42 сенатора, али се бивши предсједник Републике Српске Мирко Шаровић није нашао на коначном списку, јер је и даље на снази била одлука високог представника у БиХ о забрани обављања било које јавне функције. Накнадно је за 42. сенатора именован Милорад Закић.

Закон о измјенама и допунама Закона о Сенату Републике Српске из 2010. године је дефинисао да је предсједник Републике члан Сената чији мандат тече избором на функцију предсједника Републике и остаје члан Сената и након престанка обављања функције предсједника. Тако је санатор у овом сазиву током свог мандата, и након престанка мандата предсједника Републике, био Рајко Кузмановић, те Милорад Додик, током свог мандата.

Чланови Сената на крају мандата:

Алекса Буха, академик АНУРС, бивши министар спољних послова Републике Српске
Милутин Вујић,
Милутин Вучковац, љекар-гинеколог
Јелена Гускова, доктор историјских наука, академик САНУ
Милорад Додик, предсједник Републике Српске, избором на мјесто предсједника постао сенатор
Бранко Ђерић, бивши председник Владе Републике Српске
Милорад Закић, економиста
Љубомир Зуковић, књижевник, бивши министар у Влади Републике Српске и академик АНУРС
Миливоје Иванишевић, председник Института за истраживање српских страдања у XX вијеку
Душко Јакшић, директор Економског института, Бања Лука
Ненад Кецмановић, политиколог
Рајко Кузмановић, предсједник Републике Српске, измјеном закона о Сенату посао сенатор, остао сенатор и наком престанка обављања функције предсједника Републике
Арије Ливне, дипломата, савјетник председника Владе Републике Српске
Саво Лончар, савјетник председника Владе Републике Српске
Владимир Лукић, бивши председник Владе Републике Српске
Здравко Маријанац, професор
Манојло Миловановић, пензионисани генерал-пуковник Војске Републике Српске
Стево Мирјанић, доктор наука
Светозар Михајловић, привредник
Милимир Мучибабић, социолог
Боса Ненадић, правница
Рајко Петров Ного, књижевник
Слободан Павловић, привредник
Борислав Паравац, политичар
Слободан Перовић, правник
Никола Поплашен, бивши председник Републике Српске
Живко Радишић, политичар
Ранко Рисојевић, књижевник
Жељко Родић, доктор примаријус медицине
Радмила Смиљанић, првакиња Опере Народног позоришта у Београду
Славенко Терзић, историчар
Милан Томић, правник
Иван Томљеновић, бивши потпредседник Републике Српске
Јовица Тркуља, правник
Бранко Тупањац, привредник
Фуад Туралић, бивши министар у Влади Републике Српске
Иванка Шего, доктор медицине

Сенатор који је смијењен током мандата:

Драган Чавић, бивши председник Републике Српске (сенатор до јануара 2011. када га је смијенио Предсједник Републике Српске Милорад Додик.)

Сенатори који су преминули током сенаторског мандата:

Милорад Екмечић, академик АНУРС и САНУ, српски историчар
Ђемал Колонић, професор Електротехничког факултета, Бања Лука
Предраг Лазаревић, књижевни критичар
Бранко Милановић, књижевник, академик АНУРС
Мирослав Микеш, адвокат и правник
Митрополит дабробосански Николај (Мрђа), митрополит Српске православне цркве

-Подебљаним словима су означени сенатори који су изабрани други мандат.