Сендо
Сендо | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Звечан |
| Становништво | |
| — 2011. |  4 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 56′ 11″ С; 20° 48′ 37″ И / 42.93639° С; 20.81028° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 529 m |
.svg)  Сендо Сендо на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38227 |
| Позивни број | +381 (0)28 |
| Регистарска ознака | KM |
Сендо (алб. Sendojë) је насеље у општини Звечан, Косово и Метохија, Република Србија. Сендо је насеље у општини Звечан на Косову и Метохији. Налази се на магистралном путу Косовска Митровица-Зубин Поток као и Косовска Митровица-Нови Пазар. У селу постоји црква Светог Вазнесења Христовог сеоско гробље као и фудбалски терен где се одржавају сабори за Ускрс и Спасовдан. Сваке године се слави сеоска молитва Спасовдан. Најчешћа слава међу Сендолским породицама је ‘’Свети Лука‘’ који се слави 31. октобра. Деца из овога села одлазе у основну школу ‘’Свети Сава" у Жеровници. Захваљујући магистралном путу који пролази кроз село добро је повезано са Звечаном и другим местима. Село је повезано на градски водовод, а делови имају сеоске водоводе. Већина домаћинства има фиксне телефоне. Насеље има српску етничку већину преко 34 домаћинстава у селу. Сматра се да су преци мештана дошли давне 1583. године. када у селу није постојала ни једна кућа, како је крај био напуштен и добар они су ту остали и заснивали своје породице. Велике промене су се десиле од доласка па све до данашњег дана.
Историја[уреди | уреди извор]
Није јасно да ли је назив села постао по сенокосним ливадама у сеоској долини, како то народ казује, или је постао по црквини која је у долу која се називала Сен До (Свети До), а црквица у њој била вероватно католичких рудара, или је могућно назив постао по личном имену Сено, од тога Сенов До или Сендо (један топоним у Вилишту се и сада назива Сенова Кућа). У једној свештеничкој исправи забележено је 1832. године бањско село Сендо. Данашње гробље је код обновљене црквице св. Спаса у Дољанима.[1]
Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]
- Пушкићи, Вукашиновићи, 5 кућа.
- Мирковићи, 4 куће.
- Милићи, 3 куће.
- Васић, 1 кућа.
- Николићи, 5 кућа, слава Св. Лука, предак од Пећи, а по тамном предању био однекуд из Црне Горе, вероватно Ровчанин или Никшићанин; имају одсељене одељаке у Топлици и у копаоничком селу Добрави.
- Вукићевићи, 10 кућа.
- Влајковићи, 6 кућа.
- Илићи, 3 куће, слава Св. Јован, старији досељеници, не знају своју матицу.[1]
Демографија[уреди | уреди извор]
Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 4 становника, већина Срби.[2][3]
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 117 | 134 | 157 | 128 | 127 | 109 | 4 |
 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Петровић, Петар Ж. (2010). Рашка:антропогеографска истраживања. Књ. 2. Нови Сад: Нови Пазар:Музеј "Рас". COBISS.SR 176130060
- ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.
