Скупштина у Смедереву (1806)
Скупштина у Смедереву је одржана 1—5. новембар 1806.
Друга скупштина у Смедереву[уреди | уреди извор]
Мада се ратовање, током целе 1806 године, продужавало са великим успехом, Београд je, још увек и упркос сталног опседања, био у рукама Алије Гушанца и његових крџалија. У току целе те године устаници водили су преговоре с Портом која им је послала своје услове за мир, о којима су се народ и устаничке вође имали да изјасне. Портини услови за мир, слање друге депутације у Цариград, одређивање порезе за идућу годину и питање Београда из кога Алија Гушанац са крџалијама није никако хтео да изађе на миран начин, — била су главна питања која су претресана на другој смедеревској народној скупштини.
Ова скупштина одржана је од 1—5 новембра. Присуствовале су све народне старешине. На скупштини је решено:
- 1 да се усвоје Портини услови за мир, a да се у циљу детаљног спрразума са Портом у Цариград пошаљу народни депутати Петар Ичко и Живко Константиновић-Параћинац, са потребним пуномоћствима;
- 2 да се са ове скупштине упути акт Порти у коме се захваљује на царској милости као и на томе што је баш Хасанагу, устаничког пријатеља, одредила за мухасила;
- 3 да се ратовање настави;
- 4 да се на сваки начин убрза заузимање Београда, па било и на јуриш;
- 5 да се бечком цару упути молба да помогне народ на тај начин што ће његове граничне власти престати да храном снабдевају Алију Гушанца и његове крџалије, царске одметнике које је народ као цару веран опколио у београдској тврђави;
- 6 да се апелује на све Србе, ма где се они налазили, за помоћ у храни и новцу. Сем тога, скупштина је свршила и свој редовни годишњи посао, разрезивање порезе за следећу годину и преглед рачуна из прошле године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Стевановић, Др Миладин (2003). Устанички зборови и скупштине: Први и Други српски устанак. Београд: Службени гласник. стр. 257. ISBN 86-7549-328-2.
- Стојанчевић, Владимир (2004). Први српски устанак 1804-1813. Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 326. ISBN 978-86-3350-153-8.
- Стевановић, Др Миладин (1994). Први српски устанак. Горњи Милановац: Дечје новине. стр. 343. ISBN 978-86-3670-689-3.
- Ђорђевић, Др Мирослав Р. (2004). Ослободилачки рат српских устаника 1804-1806. Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 447. ISBN 978-86-335-0154-5.
- Јанковић, Драгослав (1984). Српска држава Првог српског устанак. Београд: Нолит. стр. 293.
- Павићевић, Бранко; Стојанчевић, Владимир; Ратковић-Костић, Славица (1998). Од Царева Лаза 1712. и Боја код Иванковца 1805. до одласка Турака из Србије 1867. [Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске: од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918.], Књ. 1. Нови Сад: Православна реч; Београд: Војноиздавачки завод. стр. 616. ISBN 86-335-0038-8.
- Љушић, Радош (2018). Војводе и војводски барјаци: Војно уређење устаничке Србије (1804-1815). Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 344.
- ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 9)
- Народне скупштине Првог и Другог српског устанка (1804—1815)