Слава Блажевић

С Википедије, слободне енциклопедије
слава блажевић
Лични подаци
Датум рођења(1919-12-18)18. децембар 1919.
Место рођењаГоспић,  Краљевство СХС
Датум смрти14. фебруар 1999.(1999-02-14) (79 год.)
Место смртиРијека,  Хрватска
Професијалекарка
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
1941—1981.
Чингенерал-мајор

Одликовања
Партизанска споменица 1941.

Слава Блажевић (Госпић, 18. децембар 1919Ријека, 14. фебруар 1999), лекарка, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор санитетске службе ЈНА.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 18. децембра 1919. године у Госпићу, где је завршила основну школу и нижу гимназију. Потом је од 1937. године у Београду учила за медицинску сестру.

Године 1941. када је Југославија била окупирана од стране сила Осовине, напустила је школовање и отишла у родну Лику. Тамо је активно учествовала у Народноослободилачкој борби - била је референт санитета у батаљону „Марко Орешковић“ и у Трећем личком партизанском одреду. У прво време била је једина медицинска сестра међу личким партизанима. Крајем 1941. године налазила се на Каменском при штабу Групе личких партизанских одреда, где је са докторком Славом Ћетковић-Очко организовала санитетске курсеве.

Када је јула 1942. године формирана Прва личка ударна бригада, била је референт санитета у Првом батаљону. Потом је била управник и политички комесар партизанских болница, а у 1943. години је била политички комесар болнице на Бијелим Потоцима.

После завршетка рада је наставила је професионалну каријеру у Југословенској армији, али је била упућена да настави школовање медицине и 1949. године је уписала Медицински факултет. После завршетка студија радила је најпре као лекар специјалиста пулмолог, а потом је била начелник Одељења и управник Војне болнице у Загребу.

Заједно са др Розом Папом била је једна од две жене са генералским чином у Југословенској народној армији (ЈНА).

Преминула је 14. фебруара 1999. године у Ријеци, a сахрањена je 22. фебруара 1999. у Загребу на гробљу Гај урни.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више других југословенских одликовања.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.