Славко Голдштајн

С Википедије, слободне енциклопедије
славко голдштајн
Лични подаци
Датум рођења(1928-08-22)22. август 1928.
Место рођењаСарајево, Краљевина СХС
Датум смрти13. септембар 2017.(2017-09-13) (89 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
Професијаисторичар, публициста, новинар, сценариста, политичар
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
1. председник ХСЛС
Период20. мај 19891990.
Претходникфункција установљена
НаследникДражен Будиша

Славко Голдштајн (хрв. Slavko Goldstein; Сарајево, 22. август 1928Загреб, 13. септембар 2017) био је хрватски историчар, публициста, новинар, сценариста и политичар, јеврејског порекла.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Сарајеву, породица му је пореклом из Тузле, а детињство је провео у Карловцу, где му је отац, Иво Голдштајн, био угледни трговац књигама. Почетком Другог светског рата, усташе су убиле његовог оца, највероватније у усташком Логору Јадовно[3], а он је, заједно с мајком и братом Данијелом, побегао и придружио се партизанима.[4]

Након завршетка рата, учествовао је у борби за успостављање Израела и неколико је година, с братом, живео у кибуцу. У Југославију се вратио током 1950-их, у Загреб, где је студирао књижевност и филозофију на Филозофском факултету. Убрзо је постао новинар, радећи као уредник Вјесника и Ерасмуса. Једно време је био и радијски уредник, као и уредник издавачке куће Стварност. Бавио се и сценаристичким радом, пишући сценарије за филмове Сигнали над градом (1960) и Акција стадион (1977; заједно с Душаном Вукотићем). Оснивач је издавачких кућа Либер и Нови либер.

Заједно с братом и још неколицином политичара, 20. маја 1989. основао је ХСЛС и до 1990. био њен председник, када га је заменио Дражен Будиша.[5] Једно време је био председник загребачке Јеврејске општине и Културног друштва Мирослав Шалом Фрајбергер, а заједно са сином Ивом, историчарем, залаже се за реконструкцију Загребачке синагоге.[6]

Током 1990-их био је отворени противник ауторитарне политике Фрање Туђмана, тада наглашеног говора мржње и процеса приватизације. Године 2012. подржао је иницијативу брата Данијела за укидање саборске комеморације жртава Крижног пута на Блајбургу.[7]

Важнији радови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: хрватски) „Goldstein Slavko”. Croatian Writers Society. Архивирано из оригинала 18. 05. 2015. г. Приступљено 20. 10. 2013. 
  2. ^ Umro je Slavko Goldstein, index, 13. 9. 2017.
  3. ^ Десет мјесеци за живот, документарни филм, 2012.
  4. ^ Недјељом у 2, 1. април 2012.
  5. ^ „Croatian Jews hope elections will end area’s isolation”. Jweekly.com. 7. 1. 2000. Приступљено 20. 10. 2013. 
  6. ^ Pandža, Gordan (15. 9. 2006). „Sinagogu u Zagrebu gradit će obje općine” (PDF). Vjesnik. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 08. 2020. г. Приступљено 20. 10. 2013. 
  7. ^ Отворено, 10. април 2012.