Слатина (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Слатина
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.479
Географске карактеристике
Координате44°24′28″ СГШ; 22°26′33″ ИГД / 44.407666° СГШ; 22.4425° ИГД / 44.407666; 22.4425Координате: 44°24′28″ СГШ; 22°26′33″ ИГД / 44.407666° СГШ; 22.4425° ИГД / 44.407666; 22.4425
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина91 м
Слатина на мапи Србије
Слатина
Слатина
Слатина на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Слатина је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 479 становника (према попису из 1991. било је 1009 становника).

Положај села[уреди]

Слатина је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 27 километара северозападно од Неготина. Смештена је на просечно 60 метара надморске висине, на обалама Слатинске реке, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је од 44° 24’ 46”, источна географска дужина 22° 26’ 55”, а површина атара 1.909 хектара.

Село је у сливу доњег тока Слатинске реке, између Дунава и села Михајловца, Уровице и Купузишта. Поред Дунава је шљунковита и песковита тераса а на западу су брда Пискоње, Велико Брдо, Страже и Дрењар (Корнет).[1]

Историја[уреди]

Слатина, по предању спада у стара расељена, па касније обновљена насеља. Први пут се помиње у турским пописима 1530. и 1586. године као насеље са 32 куће. Под називом Slafina, Zlatina наводи се почетком 18. века на Лангеровој и карти Темишварски Банат. Године 1736. у Слатини је било 44 куће, а 1784. године забележено је село Szlatina. Слатина је записана 1811. године. Село је 1846. године имало 135 кућа, 1866. 135, а 1924. године 189 кућа.[2]

Порекло води од становништва средњег века, непознатог порекла, вероватно српског и влашког који су и основали Слатину можда крајем 15. века. Трагови овог насеља се губе кроз 17. и почетком 18. века. По пшредању становништво овог села избегло је у Влашку, а кад се повратило засновало је ово село.[3]

Данашње насеље се дели на два „краја“ (Осоје и Присоје), као и на више група родбинских кућа. У периоду између два светска рата у њему су живеле следеће фамилије: Мијешти (слава Петковица), Гигињешти, Гуџицешти, Мартинешти и Њенулешти (слава Свети Павле), Каланешти и Фусуљешти (славе Свети Никола и Петковица), Опрешти (слава Свети Ђорђе), Дуцешти, Бораганешти или Куткурићешти (слава Велика Госпојина), Добрешти (слава Петковица), Пауљешти (слава Свети Арханђео), Јенешти и Маринкешти (слава Свети Никола), Грбицешти (слава Свети Алимпије), Маркулешти (слава Свети Арханђео), Петрашкоњи (слава Петковица), Јапурешти (слава Петковица), Пиндичешти (славе Петковица и Свети Арханђео), Думитрашевићи или Радуловићи (слава Свети Никола), Пређешти (слава Свети Павле), Фурулешти (слава Свети Павле), Несторешти (слава Свети Никола), Брндушани (слава Петковица), Цинцари или Ђорђевићи (слава Свети Никола), Јовановићи (слава Свети Никола) и Јанковићи (слава Петковица). Заветина у насељу је четвртак после Ускрса.[4]

Православни храм у насељу посвећен Светом оцу Николају (чији дан је и црквена слава) изграђен је 1992. године. У Слатини је постојала и стара црква која се зиме 1953. године (од временских непогода) срушила.

Становништво Слатине је православно, а национално се изјашњава као српско. Само насеље је антропогеографским и етнолошким испитивањима сврстано у влашка насеља.

Године 1921. насеље имало је 189 кућа и 968 становника, 1948. године 242 кућа и 1.136 становника, а 2002. године 278 кућа и 476 становника. Године 2007. у иностранству је из овог насеља радило 379 становника (Аустрија, Шведска, Француска, Немачка, Швајцарска, Данска).

Основна школа у насељу је почела са радом 1895. године, док је школска зграда направљена 1928. године. Школске 2006/2007. године школу је похађало 9 ученика.

Земљорадничка задруга у Слатини је основана 1898. године (обновљена 1945. године као Земљорадничко набавно-продајна задруга). Године 1963. припојена је Земљорадничкој задрузи у Михајловцу. Сељачка радна задруга „Нови Живот“ је у Слатини радила од 1949. до 1954. године (престала је са радом одлуком скупштине задругара). Дом културе насеље Слатина добија 1950, електричну расвету 1962, а асфалтни пут, локални водовод и телефонске везе са светом 1985. године.


Демографија[уреди]

У насељу Слатина живи 426 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 53,7 година (52,0 код мушкараца и 55,1 код жена). У насељу има 186 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.136
1953. 1.141
1961. 1.154
1971. 1.113
1981. 1.108
1991. 1.009 633
2002. 479 982
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
319 66,59 %
Власи
  
143 29,85 %
Румуни
  
5 1,04 %
Немци
  
1 0,20 %
непознато
  
1 0,20 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 249. 
  2. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 250. 
  3. ^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 54. 
  4. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 250. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]