Слободан Новак

С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Новак
Лични подаци
Пуно имеСлободан Новак
Датум рођења(1924-11-03)3. новембар 1924.
Место рођењаСплит, Краљевина СХС
Датум смрти25. јул 2016.(2016-07-25) (91 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
Књижевни рад
Период1950−2005
Најважнија делаМириси, злато и тамјан
НаградеНИН-ова награда
Награда Владимир Назор

Слободан Новак (Сплит, 3. новембар 1924[1] – Загреб, 25. јули 2016) хрватски је књижевник. За свој роман Мириси, злато и тамјан добио је престижну НИН-ову награду за најбољи роман за 1968. годину.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Слободан Новак рођен је 1924. године у Сплиту. Гимназију је похађао у Сплиту, а матурирао у Сушаку 1943. током Другог светског рата придружио се антифашистичком покрету. После рата је уписао Филозофски факултет у Загребу и 1953. завршио студије југославистике. Радио је као лектор, новинар и уредник у новинама, часописима и издавачким кућама и као управник драме у Хрватском народном казалишту у Сплиту. Покренуо је и уређивао часописе Извор и Кругови. За своја књижевна дела добио је више награда. Редовни члан Хрватске академије знаности и умјетности био је од 1991.[3]

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

На књижевној сцени Слободан Новак дебитовао је 1950. збирком песама Гласнице о олуји. Ипак, хрватска књижевна историографија памтиће га у првенствено по приповедачкој прози, коју је убрзо почео да објављује у Круговима и Републици. Први роман Изгубљени завичај објавио је 1955. године, а који је претходно изашао у часопису Република 1954.[4] Роман Мириси, злато и тамјан из 1968. године редовно се наводи као један од најбољих романа хрватске књижевности уопште, а посебно као пример егзистенцијалистичке књижевности.[3] Написао је и неколико радио драма.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Гласнице о олуји - поезија (1950)
  • Пјесме - лирски циклус Иза лукобрана (1953)
  • Изгубљени завичај - роман (1955)
  • Тврди град - прозна збирка (1961)
  • Мириси, злато и тамјан - роман (1968)
  • Изванбродски дневник - роман (1977)
  • Хлап - новела (1986)
  • Дигресије - књигу полемички интонираних интервјуа (2001)
  • Пристајање - роман, својеврсни наставак романа Мириси, злато и тамјан (2005)

Радио драме:

  • Страшно је знати (1961)
  • Трофеј (1963)
  • Мајсторе, како вам је име? (1966)
  • Закривљени простор (1969)[3]

Награде[уреди | уреди извор]

Године 1968. за свој роман Мириси, злато и тамјан Слободан Новак добио је престижну НИН-ову награду за најбољи роман за 1968. годину.[2]

Године 1989. добио је награду Владимир Назор за животно дело.[3]

Екранизације[уреди | уреди извор]

По Новаковим романима хрватски филмски режисер и сценариста Анте Бабаја снимио је филмове Мириси, злато и тамјан (1971) и Изгубљени завичај (1980).[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 574. 
  2. ^ а б „1968. Слободан Новак "Мириси, злато и тамјан"”. НИН. Архивирано из оригинала 05. 03. 2017. г. Приступљено 23. 3. 2022. 
  3. ^ а б в г д „Novak, Slobodan”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 23. 3. 2022. 
  4. ^ „Slobodan Novak: Uvijek sam nosio crnu ljagu na sebi”. Večernji list. 19. 11. 2012. Приступљено 23. 3. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Jergović, Miljenko (27. 7. 2016). „Slobodan Novak”. jergovic.com. Приступљено 23. 3. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободан_Новак&oldid=27008507”