Спарти

С Википедије, слободне енциклопедије

Спарти (грч. Σπαρτοί, што у преводу значи „посејани”) су у грчкој митологији били раса ратника, рођених из земље, односно посађених змајевих зуба, светиње бога рата Ареја. Одликовали су се брзим растом, а одмах су били и наоружани и спремни за борбу.

Митологија[уреди | уреди извор]

У митологији се помињу у две различите приче.

Прве зубе је посејао херој Кадмо у Теби. То су били зуби змаја са извора Исмене. Када су изникли из земље, Кадмо је бацио камен међу њих и они су око њега отпочели борбу. Само их је пет преживело; Ехион, Удај, Хтоније, Хиперенор и Пелор. Они су се придружили Кадму у оснивању града Тебе.[1] Потомци Спарта су носили белег и владали Тебом. Половину змајевих зуба су Атена и Ареј подарили колхидском краљу Ејету.[2]

Друге зубе је посејао Јасон на пољу у Колхиди крај Црног мора, а по захтеву краља Ејета, који је морао да испуни да би добио златно руно. И он се изборио са Спартима на исти начин као и Кадмо.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

За тебанског командира Епаминонду, који је у историјско време осујетио инвазију спартанске армије у Леуктри, а неколико година касније умро од рана у Мантинеји (362. п. н. е.), чије су иновативне стратегије уништиле милитарну супериорност Спарте, веровало се да припада раси Спарта, што је и било приказано на његовом гробу. Према причама, тамо је стајао стуб и на њему штит са рељефом у облику змаја, што је представљало амблем Спарта.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б theoi.com: SPARTOI, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: SPARTI; -{Хисторицал десцендант оф тхе СПАРТИ